Dok zvanična Atina čeka dodatnu finansijsku pomoć Evropske unije, Nemačka je s razlogom ljuta na Grčku koja ni posle najnovije korupcionaške aferenije učinila napore da „prljavi“ političari bar osete nelagodu što svoje džepove pune državnim novcem. Korupciju su Grcima ostavile u nasleđe prethodne generacije i ona je utkana u sve pore grčkog društva, rezingirano zaključuje Špigl.
Kako neko ko prijavi godišnji prihod od 25.000 evra izvrši transfer novca u inostranstvo vredan 52 miliona evra? Ovakvih slučajeva je u Grčkoj mnogo, pa čak i onih koji su poreskoj upravi prijavili da ne zarađuju uopšte, a opet prenose u inostranstvo sume od skoro 10 miliona evra.
Ovim će morati da se pozabave poreske vlasti koje će ispitivati mnoge pojedince čiji identitet je do sada bio nepoznat javnosti – oni su se pominjali samo pod svojim inicijalima. Tako na primer inicijali G.D. obuhvataju listu od 54.000 grčkih državljana koji su selili velike količine novca iz zemlje u periodu između 2009. i 2011. Ova lista je sada u posedu Ministarstva finansija.
To je najduža od četiri liste koje trenutno cirkulišu Atinom. Svaka od njih sadrži imena osoba čiji finansijski podaci se ne podudaraju. Naravno, sve ovo je omogućila slaba kontrola „prljavih“ političara i biznismena od strane države. Duže vreme se mislilo da je glavna lista, ona sa imena posednika računa u Švajcarskoj, nestala, ali nekako se pojavila početkom oktobra i sada je u rukama državnog tužioca.
To što nekoliko meseci nisu mogli da pronađu jednu tako važnu listu samo svedoči o nevoljnosti grčkih političara da se zaista bore sa korupcijom. U jesen 2010. je tadašnja ministarka finansija Francuske Kristin Lagard dala svom grčkom kolegi Papakonstantinou USB sa listom računa koju imaju određeni grčki državljani u banci HSBC u Švajcarskoj. Računi su vredeli 1,5 milijardi evra. Grci nisu pokazali inicijativu u prikupljanju poreza od ovih ljudi, koji su svi redom prijavili mnogo manje prihode od onih sredstava koji su im na pomenutim računima.
Mnogo kasnije, u leto 2011. Papakonstantinou je dao deset imena sa ove liste Agenciji za borbu protiv finansijskog i privrednog kriminala. Nije im dao celu listu jer, kako sam kaže, „nisam imao poverenja u tu instituciju“.
Ovog ministra nasledio je Evanđelos Venizelos, lider PASOK-a, koji je bio ministar finansija devet meseci. Vlasti i dalje nisu pokretale istrage o Lagardinoj listi. Venizelos nikome nije pominjao USB stik, a ostali ministri su, kažu, bili ubeđeni da je nestao. Međutim nedavno je aktuelni ministar finansija Janis Stunaras čuo za izgubljenu listu i zatražio kopiju od Pariza. Kada je listu dobio poslao ju je premijeru Antonisu Samarasu. Venizelos je u svoju odbranu rekao da nije znao da niko osim njega nema listu. Obojica bivših ministara koji su listu prećutkivali sada prebacuju krivicu jedan na drugog.
Međutim, postoji još jedna bitna lista – lista poseda i računa 60 političara za koje se sumnja da su korupmirani. Mnogi od njih su osumnjičeni za više od korupcije, neki i za pranje novca.
Optužbe za korupciju u Grčkoj u nekim slučajevima čak ni ne ometaju razvoj političke karijere. Tako je prefekt Soluna Panajotis Psomiadis navodno lično primio milion evra za javne projekte koji nikad nisu izgrađeni. Psomiadis je takođe osumnjičen i za veze sa mafijom, međutim nijedna od ovih afera nije mu naškodila – u maju ove godine premijer Samaras unapredio da je u orhanizatora svoje izborne kampanje u severnoj Grčkoj.
„Živimo u veoma lošem društvu. Sami smo postali loši. Mi smo pohlepni i asocijalni“, kaže Kostas Bakuris, 75, predsednik grčkog Transperensi internešnala. On smatra da nekompetentna klasa političara vlada na isti način kao i prethodni nekompetentni državnici.
I nisu krivi jedino oni koji upravljaju zemljom. Policija je otkrila da je 2,8 miliona evra – ni cent od toga nije prijavljen – na računu zamenika gradonačelnika jednog malog grada od samo 14.000 stanovnika koji je primao mesečnu platu od 1,500 evra.
Grčku najveću organizaciju socijalnog osiguranja, IKA-u, koristili su mnogi kao svoju kasicu prasicu. Sada, i to što je njen budžet istrošen ne sprečava njene zaposlene da vrše transfere novca svojim prijateljima i rodbini koji nemaju osnovu za ta primanja. Gotovo svakodnevno Grci se koriste ovakvim smicalicama – na primer od 700 slepih ljudi sa ostrva Zakintos koji primaju pomoć zaista ne vidi njih 60.
Bakuris smatra da je to i očekivano jer Grčka ima sve uslove da bude krajnje korumpirana: mnoštvo birokratije, neefikasno pravosuđe, mnogo rupa u zakonima i lošu ekonomiju. Zvuči li vam povo poznato?
Korupciju su Grcima ostavile u nasleđe prethodne generacije. Ovo najbolje ilustruje sledeći primer. U danima kada je Andreas Papandreu vladao zemljom iskrsla je jedna afera – državni distributer električne energije napunio je svoje džepove sa 1,5 miliona drahmi. Kada je to otkriveno, premijer je izjavio: „Svi se slažemo da nam je dozvoljeno da povremeno uzmemo poneki poklon. Samo, molim vas, pazite da on ne bude preveliki“. I ovo zvuči malo poznato, sudeći po našim političarima koji su odavno prevazišli nivo „kraduckanja“.