Da li je uključivanje banaka u kontrolu naplate poreza i doprinosa u cilju povećanja naplate javnih prihoda modifikacija sistema po kojem je funkcionisala nekadašnja SDK ili korak ka novom integrisanom sistemu koji će smanjiti rad na crno? Mišljenja stručnjaka se razlikuju ali je većina na stanovištu da, bez pokretanja proizvodnje i reforme poreskog sistema, uključujući i način rada Poreske uprave, neće biti ni značajnijeg punjenja budžeta.
Država može da u kontrolu naplate poreza i doprinosa uključi i armiju svetskih stručnjaka, ali javni prihodi neće porasti ako se ne pokrene proizvodnja i donese politička odluka da više nema povlašćenih i zaštićenih, kako javnih, tako ni privatnih firmi. Ovim rečima je jedan državni služenik prokomentarisao odluku da se menja sistem naplate poreza i doprinosa, u koji su uključene i banke.
U prvoj fazi novog sistema bankari imaju obavezu da svakodnevno Poreskoj upravi dostavljaju podatke o isplatama pravnih lica prethodnog dana. Bankari su nevoljno pristali da “cinkare” svoje klijente, a nova praksa je, nakon deset godina od odluke da platni promet pređe u banke i da se ukine SDK, u delu stručne javnosti ponovo pokrenula rapravu da li je to bila ispravna odluka.
Kritičari ukidanja SDK ukazivali su da je ta služba obezbeđivala strogu kontrolu plaćanja poreza i doprinosa, jer nijedan nalog privrednika nije mogao proći u banci bez njenog pečata, koji je bio dokaz da je firma uredno izmirila obaveze prema državi. Otkako je takva praksa ukinuta, kako navode, počelo je masovno izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa, država je ostala bez budžetskih prihoda a radnici bez zdravstvenog osiguranja i penzije.
Zagovornici prelaska platnog prometa u banke, urađenog u vreme kad je sadašnji ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić bio guverner i sprovodio reformu bankarskog sistema, objašnjavali su da je takva praksa u većini zemalja, a masovno izbegavanje plaćanja poreza i doprinosa tumače porastom sive ekonomije, zbog velikih nameta privredi.
Poreska uprava navodi da 60.000 poslodavaca od ukupno 350.000 ne plaća doprinose za svoje zaposlene. Nema preciznih podataka koliko firme koje isplaćuju zarade, sa manjim ili većim kašnjenjem, duguju po osnovu poreza i doprinosa, ali zvaničnici najčešće pominju cifru od 323 milijardi dinara, od čega je po osnovu doprinosa za penzije dug približno 127 milijardi. Procenjuje se da preduzeća i građani u Srbiji duguju po osnovu poreza oko dve milijarde evra, a ukupan dug 500 preduzeća sa spiska poreskih dužnika, objavljenog početkom jula, iznosi 360 milijardi dinara, u šta su uračunate i kamate.
Šta je čiji posao?
Poreska uprava je tokom pripreme novog sistema predlagala da banke onemoguće firmama da isplate zarade zaposlenima ako istovremeno ne uplate pripadajuće poreze i doprinose. Sistem bi funkcionisao tako da se, u slučaju da nije dat nalog za isplatu obaveza prema državi, od sume sa naloga za isplatu plata automatski oduzme deo koji pripada državi. Procenjujući da takvo rešenje nosi veliki rizik da izgube klijente, banke su se izborile da se ono ne primeni.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić je za “Biznis i finansije” rekao da nije posao bankara da kontrolišu ko ne plaća poreze i doprinose ali da su, imajući u vidu teško ekonomsko stanje u zemlji i problem sa naplatom javnih prihoda, prihvatili da obaveštavaju Poresku upravu o svim isplatama pravnih lica.
“To jeste dodatni posao koji banke rade bez naknade. Udruženje banaka je nabavilo potrebnu opremu da bi tehnički bilo omogućeno da se sa jednog mesta šalju podaci Poreskoj upravi o isplatama firmi preko naloga koji su dostavljeni bankama. Nemamo povratne informacije o efektima novog sistema, ali svakako da je Poreska uprava ta čiji je posao da proverava ko ne plaća poreze i doprinose i da kažnjava one koji izbegavaju obeveze.
Banke to ne rade, niti će ikada raditi”, kategoričan je Dugalić.
Pomoćnik direktora Poreske uprave Dejan Vidojević tvrdi da je u julu, mesec dana nakon započinjanja primene novog sistema, naplata tih prihoda u odnosu na prethodni mesec povećana za 3%, ili za 1,2 milijarde dinara. “U poređenju sa istim periodom prošle godine naplata je veća za 7%, odnosno za 2,5 milijardi dinara. Ukupno je na račun poreza i doprinosa u julu uplaćeno 58,3 milijarde dinara, od čega je 38,6 milijardi na račun doprinosa dok je u junu uplaćeno 37,4 milijarde dinara. U julu je primećen trend rasta broja poslodavaca koji su uplatili i zarade i doprinose i samim tim se broj onih koji redovno ne izmiruju obaveze smanjio za oko 10%”, rekao je Vidojević za “Biznis i finansije”
On smatra da svakodnevno obaveštavanje o isplatama firmi nije dodatni posao za banke jer su one i do sada dostavljale podatke Poreskoj upravi o platnom prometu, ali jednom mesečno. No, uprkos povećanju naplate javnih prihoda, i dalje je veliki broj onih koji ne izmiruju obaveze prema zaposlenima. Zato je Poreska uprava, kaže Vidojević, od 10. avgusta započela kampanju koja će postati praksa: da zaposleni u Kontakt centru obaveštavaju poslodavce da su na listi dužnika, te da se u što kraćem roku jave nadležnoj poreskoj filijali kako bi izmirili svoje obaveze i izbegli prinudnu naplatu.
Novi sistem poreske kontrole trenutno funkciniše kao prelazna faza a koncept novog, inegrisanog sistema naplate poreza i doprinosa, predviđen je izmenama Zakona o poreskom sistemu i poreskoj administraciji koje su usvojene krajem 2011. godine. Njima se nalaže povezivanje Poreske uprave, Uprave za trezor, Centralnog registra obaveznog osiguranja i drugih državnih institucija koje mogu da doprinesu da se bolje puni budžet. Na jednom mestu trebalo bi da se nađu svi podaci o zaposlenima i njihovim poreskim obavezama, plaćanjima i pravima po osnovu tih obaveza.
Osnovna ideja je, objasnio je Vidojević, da poreski obveznik elektronskim putem podnese jednu integrisanu poresku prijavu sa svim podacima, nakon čega će dobiti nalog za plaćanje sa kojim će u banci obaviti uplatu svih pripadajućih poreza i doprinosa na jedan uplatni račun. Kada poreski obveznik u banku donese svoj nalog, banke bi trebalo da, na osnovu uvida u podatke koje će im dostavljati Poreska uprava, procenjuju da li je on validan. U slučaju elektronske dostave naloga sistem bi automatski radio proveru podataka. Procenjeno je da bi se primenom jedne poreske prijave smanjili administrativni troškovi za 80% i da bi se ostvarila godišnja ušteda od oko 15,5 miliona evra, odnosno da bi troškovi poslodavaca za plaćanje bankarskih naknada za transakcije bili manji za 288 miliona dinara.
Neophodna poreska reforma
Mogućnost da se uplata poreza i doprinosa izvrši jednim nalogom umesto dosadašnjih najmanje desetak je dobra ideja, smatra i Milica Bisić, nadležna u Ministarstvu finansija za reformu poreskog sistema. Međutim, kada je najavljen novi sistem kontrole naplate poreza u koji su uključene banke, Bisić je ocenila da je to svojevrstan način vraćanja SDK, te da na banke ne treba prebacivati kontrolu uplate poreza i doprinosa, već obezbediti da Poreska uprava dosledno radi ono što joj je posao. Prema njenim rečima, u strukturi neplaćenih poreza i doprinosa dominiraju bivša velika socijalistička preduzeća, javna preduzeća i neke opštine. Ogroman problem je i rad na crno, odnosno isplaćivanje dela zarada „na ruke“. Kakva je strategija Ministarstva finansija u tom segmentu tek treba da bude predočeno javnosti, ali prema nezvaničnim najavama izvesno je da će biti promena i u kontroli naplate poreza i doprinosa.
Zarade se isplaćuju “na ruke”, smatraju u Uniji poslodavaca, jer su visoki nameti privredi, pa bi poreska reforma prvo trebalo da krene u tom pravcu. To udruženje navodi da oko 30% privrednika izmiruje redovno sve obaveze prema državi i radnicima, a da je kašnjenje posledica ne samo visokih poreza i taksi već i velike nelikvidnosti izazvane globalnom ekonomskom krizom.
Za hitnu poresku reformu zalaže se i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Aranđelović koji je za “Biznis i finansije” rekao da ne zna da li je naplata poreza bila bolja u vreme SDK (jer je u to vreme rođen), ali je sigurno da boljim poreskim sistemom, kontrolom i kaznenom politikom država može prikupiti više prihoda od poreskih obveznika. U tome banke mogu da pomognu, ali je glavni posao na poreskoj kontroli.
“Privreda Srbije ima problem sa likvidnošću i to je jedan od glavnih uzroka kašnjenja i izbegavanja plaćanja poreza. Poreske stope treba da budu stimulativne za poslodavce, a ne da ih teraju na rad na crno. Za kontolu poreskih obveznika postoje utvrđeni međunarodni standardi a Srbija treba samo da ih dosledno primeni, pre svega slučajnim izborom na osnovu dobre procene rizika naplate. Takođe, od velikog je značaja i primerena kaznena politika”, ističe Aranđelović.
Stručnjaci se slažu da će veliki manjak u budžetu, ako ništa drugo, i pre primene poreske reforme dovesti poreske kontrolore do poslovnih knjiga mnogo većeg broja firmi – jedino je pitanje kakav će biti konačni efekat i rezultati.
Marica Vuković
broj 89, septembar 2012.