Koliko su Španci pogođeni krizom pokazuje izveštaj Njujork Tajmsa da sve manji broj njih plaća grobna mesta, a neki kao jedino rešenje vide mogućnost da doniraju nauci svoja upokojena tela. Dok ovo uništava pogrebnu industriju, veoma pogoduje razvoju nauke.
Oni koji pak žele da budu sahranjeni, snalaze se na druge načine – isplaniraju jeftine sahrane, ili ih finansiraju na rate.
Međutim, više je onih koji ne žele da budu nikakvo opterećenje svojim porodicama. Marija Kristina Riveros tako insistira na tome da je porodica ne sahrani već da njeno telo donira nauci, kako im ne bi bila na teretu. Ovo je postala tako uobičajena praksa da se neke medicinske škole žale da više nemaju dovoljno frižidera za čuvanje leševa.
Neki od onih koji potpisuju da će donirati svoja tela nauci su u tako teškoj situaciji da traže potvrdu da će medicinska institucija kojoj se poklanjaju platiti troškove transporta njihovog tela u laboratoriju.
Broj donacija tela porastao je za četvrtinu ove godine, na 1.500. Ova tela se najčešće koriste na časovima disekcije i za testiranje novih hirurških tehnika i inovativnu prostetiku.