Na godišnjoj konferenciji švajcarkog Državnog sekretarijata za ekonomiju (SECO)i Agencije za međunarodnu saradnju (DEZA) održanoj u petak 16. novembra u Cirihu apostrofirano je više bitnijih elemenata buduće saradnje Švajcarske i Zapadnog Balkana (za period do 2016 godine), a najveću pomoć od ove zemlje Balkanci mogu očekivati u domenu obrazovanja, jačanja privatnog sektora i rastu zapošljavanja. Na koje sve fondove odavde možete aplicirati pročitajte u daljem tekstu.
Srbija godišnje dobija od programa i projekata DEZA + SECO 20,53 miliona franaka, a akcenti su na razvoju obrazovnog sistema, male privrede, i pomoći u reformi administracije (pogotovo gradskih službi), a sa ciljem jačanja demokratije, pravne države i ekonomsko-socijalnih prilika. Dakle, Švajcarska pomoć namenjena je smanjenju siromaštva i povećanju stope zaposlenosti stanovništva.
Ministar ekonomije Švacarske, Johan N.Straus-Aman naglasio je da “je pomoć tranzitornim državama Zapadnog Balkana motivisana u prvom redu švajcarskom solidarnošću. Cilj je bio, a i danas je, da se socijalna težina transformacionih procesa olakša i da se ojačaju reformske snage društva. Vizija se činila jednostavnom i vremenski ograničenom. Danas se pokazuje da su naše prognoze bile previše optimističke a da mnogi građani u ovim državama gotovo ništa pozitivno nisu dobili od svega, pogotovo nisu profitirali od posledica ekonomskog rasta. I pored ogromnog napretka i dalje mnogi ljudi na Zapadnom Balkanu rade bez da su za rad plaćeni. Isto tako, često su politička i ekonomska moć snažno koncentrisani na jednom mestu, što privatnom sektoru ne ostavlja prostora da se diversifikuje i generiše prihode za širi sloj društva… Prioriteti Švajcarske u pružanju pomoći su u tri sektora: u razvoju sistema obrazovanja, razvoju privatnog sektora i podsticanju politike zapošljavanja.”
Zašto sistem obrazovanja?
J. N. Straus-Aman: “Zato što je ekonomski razvoj moguć jedino ako u datoj državi postoji osposobljena radna snaga sa znanjima i sposobnostima koji su neophodni privredi. To se kod nas u Švajcarskoj pokazalo kao odlučujuće za celokupni razvoj društva. Naš tzv dualni sistem obrazovanja u potpunosti podržava potrebe sektora male i srednje privrede (SME). A upravo SME sektor čini većinu u ukupnom tržišno-privrednom ambijentu – preko 99,7% obuhvataju SME preduzeća i firme koji zapošljavaju 2/3 ukupno radno sposobnog stanovništva.
Polazeći od našeg iskustva, koje se u praksi pokazalo kao veoma efikasno, na Zapadnom Balkanu razvijamo programe obrazovanja kojima bi se postiglo ubrzano uključivanje mladih u tržište rada i njihovo zapošljavanje. Neophodno je pojačati saradnju obrazovnih institucija i privatnog sektora, kako bi se izašlo u susret potrebama male i srednje privrede. A sve to uz maksimalno forsiranje neophodnih inovacija”.
O privatnom sektoru švajcarski ministar ekonomije kaže:
“Naši programi i projekti su usmereni i na poboljšanje ukupne administrativne regulative kojom bi se podstaklo brže i jednostavnije formiranje većeg broja malih i srednjih firmi, otvaranje novih radnih mesta i povećanje produktivnosti.”
U nastavku konferencije moglo se čuti i dosta frapantnih podataka, poput onog da je “nivo obrazovanja jednog majstora zanatlije u Srbiji jednak znanju učenika prvog razreda srednje zanatske škole u Švajcarskoj”. Zatim da ima jako mnogo švajcarskih firmi koje bi rado prenele deo proizvodnje u Srbiju ali da se gotovo uvek prvo suoče sa velikim brojem administrativnih problema – oko otvaranja firme, započinjanja rada i sl. – a drugo, kada i krenu da rade, najveći im je problem kvalifikovana i obučena radna snaga, pa se mnogo vremena i novca potroši u osposobljavanje zaposlenih.
Jedan od prisutnih je ovo slikovito pojasnio rečima “i da je problem što je danas najveći deo proizvodnih linija maksimalno kompjuterizovan a kod nas ljudi, pogotovo majstori i zanatlije nemaju pojma kako da koriste moderne softvere ili kompjuterizovane sisteme tipa strug, pakerica ili nešto slično”.
Poseban problem o kojem su pristuni u neformalnom ćaskanju govorili bio je vezan za “slabo ili nikakvo poznavanje modernog sistema poslovanja kod većine vlasnika malih i srednjih firmi na celom prostoru Zapadnog Balkana (od Hrvatske do Makedonije).”
Tako je jedan od učesnika rekao da “većina malih i srednjih firmi nema web stranicu, da ne govorimo o nečemu drugom. Tekstilci imaju veličine roba, koje kada dobijete ovde, kao uzorke, ne odgovaraju veličinama koje važe u Evropi”.
Mnogo je problema ali tu je i spremnost Švajcarske da pomogne, koju rteba iskoristiti.
Kako ?
U okviru pomoći DEZA i SECO postoje i dva programa koja su posebno atraktivni. Jedan je program Start up fondova SSF a drugi je SIFEM.
Putem SSF-a omogućeno je, po rečima Ive Germana, rukovodioca sektora za podsticanje razvoja SME (SECO) “zapošljavanje više od 11.000 ljudi. Poslednji je slučaj jedne firme u Srbiji koja radi za švedsku Ikeu drvene elemente, i koja je do danas zaposlila preko 120 ljudi u Ćupriji, a koja je posao započela uz pomoć SSF fonda i stručnu asistenciju eksperata SECO.“
Putem SSF-a može se dobiti 50% novca neophodnog za započinjanje biznisa, sa godišnjom kamatom od 1 do maksimalno 5%, na period od 3 godine. Da bi se dobila sredstva iz SSF-a (maksimum je 500.000 franaka) neophodno je priložiti biznis plan, finansijski izveštaj primaoca kredita, finansijski izveštaj drugih davalaca kredita (obzirom da je 50% od strane SSF-a) i kopiju poreskog izveštaja.
Predlozi i zahtevi za izdavanje kredita iz Start Up fondova SSF, moraju biti prosleđeni na organizaciju FINANCE Contact (deo SECO sistema); uz aplikaciju neophodno je uplatiti 1000 franaka za administrativne troškove odobravanja kredita, i sačekati maksimalno 2 meseca da se dobije potvrdan odgovor od strane eksperata FINANCE Contacta.
Rukovodioci kojima se za SSF start-up fond treba obratiti su g. Andreas Ragaz i Dr Reinchard Behrens (ragaz@finance-contact.ch; behrens@finance-contact.ch).
A od 2011. godine kao još jedan instrument pomoći Švajcarske državama u tranziciji (i državama Afrike i Azije gde je godišnji GDP ispod 6.500 dolara po stanovniku) je SIFEM – švajcarski investicioni fond za malu i srednju privredu.
Fond je namenjen za podsticanje razvoja SME i to pre svega za tzv equity i mezzanin zajmove. Naime, danas postoji veliki broj projekata i još veći broj potencijalnih investitora ali se uvek kao problem pojavi “osiguranja investicije“ ili equity. Ovaj “equity” podrazumeva osiguranje investicije, finansiranje studija izvodljivosti, pre-feasibility studija i drugog.
Uz pomoć SIFEM-a moguće je dobiti privatni equity, mezzanin finansiranje i kredite.
Iznos kredita je do 7.5 miliona američkih dolara a na period od 5 do 10 godina. Ulaže se u profitabilne projekte a sa ciljem jačanja sektora male i srednje privrede. Ovaj instrument, koliko se čulo na konferenciji, u Srbiji je malo poznat i veoma malo se koristi. Više informacija o SIFEM-u svi zainteresovani mogu pronaci na web sajtu www.sifem.ch.
Zoran Vitorović, Cirih