Domaći ekonomisti ocenjivali su dosadašnji rad nove vlade. Ima pozitivnih pomaka, među kojima je najznačajniji rez 138 parafiskalnih nameta, ali zapostavljanje poljoprivrede, kao i nedostatak otpočinjanja većih reformi u zdravstvu i obrazovanju navode se kao najveći minusi.
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) organizovala je danas forum o prvih 100 dana nove vlade, na kome su učestvovali ugledni domaći stručnjaci. Ocenjujući rad vlade u prvih stotinu dana njenog mandata Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište naveo je kao veliko ograničenje njenog delovanja njena politička heterogenost. „U sferi ekonomije vidljivi su oprečni interesi unutar vlade. Vidljivi su neki pozitivni pomaci, ali ne postoji hrabrost i volja da se krene sa ključnim reformama javne potrošnje. To su neophodne, ali nepopularne mere, jer mogu da utiču na raspoloženje biračkog tela, pa je upravo zbog toga sada idealno vreme da se sa njima započne, neposredno po otpočinjanju mandata“, istakao je Stevanović.
Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, govorio je o izazovima koji tek čekaju novu vladu: „Srpska privreda je poput uragana Sendi, superoluja u kojoj su se objedinili svi negativni faktori istovremeno. Fiskalna konsolidacija se našoj vladi nametnula kao hitan zadatak, ali njeni efekti biće istrošeni posle osam do devet meseci. Da bi se država valjano uhvatila u koštac sa javnim rashodom neophodno je pre svega reformisati penzioni fond.“
S druge strane, Jelena Bojović, direktor programa za regulatornu reformu NALED-a, navela je da je Srbija na najnovijoj listi Svetske banke napredovala za čak 49 mesta i nalazi se na 42. mestu u čitavom svetu po brzini pokretanja poslovanja. Prema njenim rečima, za ovo je zaslužna dobra praksa Agencije za privredne registre u prethodnom periodu, kojom bi trebalo da se povedu i neke druge državne institucije kako bi došlo do bržeg napretka u domaćoj privredi. Ipak, isti izveštaj SB donosi i podatak da je za odvijanje nesmetanog poslovanja u Srbiji poslodavac dužan da plati 66 različitih godišnjih nameta, za šta potroši u proseku 279 radnih sati, a to je stanje koje nije promenjeno od 2006. godine.