Privatni investitori u Austriji, Švajcarskoj i Nemačkoj stoje u redovima kako bi kupili zlatne poluge veličine kreditne kartice, koje mogu lako da se izlome na manje delove od po jednog grama i tako prodaju u slučaju nužde. Tražnja zlata raste od 2002. godine.
Evropski ulagači koji su zabrinuti da će inflacija i preokreti na finansijskom tržištu istopiti njihovu ušteđevinu tokom prošle decenije povećali su kupovinu zlata. Zahvaljujući tome, od 2001. godine cena zlata porasla je za skoro 500 odsto u poređenju sa MSCI svetskim indeksom kapitala koji je za isto vreme porastao tek 12 odsto. Samo u 2011. godini prodaja zlatnih poluga i novca vredela je 77 milijardi dolara, u poređenju sa 3,2 milijarde u 2002. godini. „Bogataši kupuju standardne zlatne poluge kako bi povećali svoje fizičke depozite u zlatu, a manje bogati kupuju količine do 100 grama“, ističe Mihael Mesarik, predsednik UO Valkambija, švajcarskog prerađivača plemenitih metala koji je podružnica američkog rudarskog giganta Njumonta.
Valhambi planira da promoviše svoj novi proizvod „CombiBar“ na tržištima u Sjedinjenim Državama i Indiji, koja je najveći svetski potražilac zlata i u kojoj ono već nekoliko godina služi kao paralelno sredstvo razmene. Prednost „CombiBara“ je što je veličine kreditne kartice i lako može da se izlomi na delove od po jednog grama. Ovaj proizvod je relativno lako dostupan i pojedincima smanjene platežen moći pa izazivo veliko interesovanje.