Vlada Srbije mora da reformiše zakone o zapošljavanju i institucije koje regulišu procedure zapošljavanja kako bi smanjila nezaposlenost, koja je među radno sposobnim stanovništvom veća od pedeset odsto, kažu rezultati nove studije koju je finansirao Projekat za bolje uslove poslovanja Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).
U izveštaju pod nazivom „Politike za povećanje zaposlenosti i konkurentnosti radne snage“ koji je izradio Centar za liberalno-demokratske studije, predlažu se izmene Zakona o radu u korist radnika i poslodavaca koje bi omogućile zaposlenima da lakše menjaju posao, a poslodavcima da bez bojazni zapošljavaju i mlađe i starije radnike.
Nezaposlenost predstavlja verovatno najveći ekonomski i socijalni problem u Srbiji, izjavio je dr Boško Mijatović, jedan od autora studije, i donosi smanjenje društvenog proizvoda zemlje, gubitak ljudskog kapitala i povećanje siromaštva. Većina nezaposlenih u zemlji ne radi duže od godinu dana, kaže dr Mijatović, a 40 odsto radno sposobnog stanovništva u Srbiji prestalo je da traži posao.
„Ove brojke su veoma uznemirujuće a cena po stanovništvo ogromna“, rekla je direktorka Misije USAID-a u Srbiji Suzan Fric, i kao primere navela porodice koje se bore da zadovolje osnovne potrebe, mlade koji napuštaju rodna mesta u potrazi za poslom i radnike angažovane na takozvanom „sivom“ tržištu uz malu platu, bez beneficija i u opasnim uslovima rada. „Ova studija daje jasne preporuke kako unaprediti regulatorni i pravni okvir da bi se povećale mogućnosti za zapošljavanje“, dodala je Fricova.
„Nova vlada treba da izvrši reformu pravnog okvira za rad kako bi se u Srbiji zapošljavanje podsticalo, a ne potkopavalo“, izjavio je prof. Zoran Ivošević, koautor studije. „Izmene radnog zakonodavstva polaze od potrebe uspostavljanja prave ravnoteže između interesa zaposlenih i interesa poslodavca“, rekao je on.
Među reformama predloženim u studiji „Politike za povećanje zaposlenosti i konkurentnosti radne snage“ su:
• propisivanje otpremnine samo za godine radnog staža provedene kod poslodavca koji isplaćuje otpremninu, umesto za ceo radni staž, kao i mogućnost isplate otpremnine na rate;
• produženje trajanja ugovora o radu na određeno vreme sa 12 na 24 ili 36 meseci, ili čak i duže ako to zahteva konkretni projekat;
• dopuna Zakona o radu novim odredbama kojima se uređuje privremeni rad i tretman privremenih radnika;
• izmena maksimalnog ograničenja prekovremenog rada sa 10 sati nedeljno na 60 sati mesečno, pri čemu poslodavci i zaposleni imaju mogućnost da se sporazumeju i o drugačijem rešenju;
• omogućavanje modernijih oblika zapošljavanja kao što su rad u paru i rad na daljinu;
• izmena metode za obračun minimalne zarade;
• pojednostavljivanje procedura za otkaz ugovora o radu, kao i za rešavanje sporova u slučaju nezakonitog otkaza;
• kraći rokovi za donošenje sudskih odluka u radnim sporovima.
Kako Amerikanci reformišu svoj Zakon o radu možete pročitati ovde.