Do 2050. godine će oko 150 miliona ljudi biti primorano da napusti svoje domove zbog posledica klimatskih promena, procenjuje UN. U Keniji se već sada u izbegličkim logorima nalazi oko 200.000 „klimatskih“ izbeglica iz Somalije, a njihov broj se velikom brzinom povećava.
Ovi ljudi su žrtve uglavnom suša, poplava, oluja i drugih katastrofa koje je prouzrokovao ljudski nemar prema planeti. Najvažnije je, poručuju iz Ujedinjenih nacija, pomoći im, regulisati njihov status i sprečiti uzroke daljih nepogoda.
Profesor prava Valter Kalin smatra da najveću odgovornost za ovakvu situaciju snose razvijene zapadne zemlje koje i emtuju najviše uljen-dioksida – on širom sveta drži predavanja o ovoj problematici. Kalin tvrdi da su klimatske izbeglice trenutno bez ikakvih prava jer širom sveta “ne postoje uredbe koje definišu njihova prava, kao u slučaju političkih izbeglica. Nije definisana ni obaveza njihovog prihvatanja u susednim zemljama, niti vrsta zaštite koju mogu dobiti “.
Dalje, katastrofe obično pogađaju one koji su ih najmanje i izazvali, tj slabije ekonomije koje nemaju kako da budu zagađivači. Jedan od zaključaka UN-ove konferencije o klimatskim promenama 2011. u južnoafričkom gradu Durbanu bio je i osnivanje „zelenog klimatskog fonda“, namenjenog pomoći zemljama koje se suočavaju sa klimatskim promenama. U početni kapital fonda uplaćeno je 30 milijardi evra, a predviđeno je da se do 2020. godine ova suma poveća na 100 milijardi godišnje. Ovaj novac biće korišćen za prevenciju ali i saniranje već nastalih posledica klimatskih promena.