Rezulati istraživanja bankarskog sektora u Centralnoj i Istočnoj Evropi pokazuju da ove godine treba očekivati solidan rast u regionu, i balansiranje modela poslovanja ovdašnjih banaka.
Iako se još uvek hvata u koštac sa neizvesnim globalnim ekonomskim okruženjem i turbulencijama u zemljama Ekonomske i monetarne unije (EMU), bankarski sektor u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE) nastavlja da pokazuje dobru profitabilnost. Sa prosečnim prihodom na kapital, za koji se očekuje da u periodu od 2012. do 2015. godine bude na nivou od 10,9%, region će pokazati atraktivniji i održiviji dvocifreni racio profitabilnosti od Zapadne Evrope. Ovo je jedan od osnovnih zaključaka najnovijeg Istraživanja bankarskog sektora u CIE koje je sprovelo UniCreditovo Odeljenje za strateške analize u CIE, a obuhvatilo je 17 različitih zemalja. Prihodi u regionu su pod pritiskom, ali su profitne marže i dalje dvostruko veće nego u Zapadnoj Evropi. Troškovna efikasnost i upravljanje rizicima će i dalje ostati dominantni faktori koji će praviti razliku u poslovanju banaka u CIE. U ovom regionu vidljiva je jasna podela. S jedne strane se nalaze Turska i Rusija koje ostvaruju iznadprosečne rezultate, dok će u bankarskom sektoru na Balkanu i u Ukrajini profitabilnost i dalje biti u padu. Kvalitet aktive je jedan od izvora rizika u najmanju ruku do 2014. godine.
“U poređenju sa razvijenijim zemljama potencijal za dugoročni rast ekonomije u zemljama CIE ostaje nepromenjen”, istakao je Đani Franko Papa, direktor bankarske divizije UniCredita za region CIE. “Neke od ovih ekonomija su naročito privlačne kada se uporede sa drugim tržištima u razvoju.” Na primer, očekuje se da će realni rast bruto društvenog proizvoda (BDP) zemalja Zajednice nezavisnih država i Turske u periodu od 2013. do 2017. godine dostići prosek od 4,4%, ostavljajući na taj način iza sebe region Bliskog Istoka/Severne Afrike, čiji će rast biti 4,2%, kao i Latinsku Ameriku koja će rasti po prosečnoj stopi od 4%. Istovremeno, ekonomija evrozone će rasti po prosečnoj stopi od 1,2 posto. Prednosti regiona CIE svakako su njena konkurentnost, fleksibilnost radne snage, kao i troškovi radne snage. Kratkoročno gledano, podsticaj se očekuje od niskih kamatnih stopa i niske inflacije, kao i od smanjenja zaliha i rasta eksterne tražnje. Pored toga, nedavno su se pojavili određeni pozitivni signali kada su u pitanju raspoloženje investitora i pokazatelji u vezi sa realnom ekonomijom.
Kada je u pitanju rast kreditne aktivnosti i aktive bankarskog sektora u CIE on od 2008. godine nije ni prekidan. Zapravo je ukupna aktiva banaka u regionu CIE konstantno rasla, tako da je od septembra 2008. do septembra 2012. godine porasla za 700 milijardi evra. Međutim, istina je da je tempo rasta usporen u odnosu na period pre krize. “Usporen rast ukupne aktive je pre posledica opreznijeg pristupa, lošijeg kvaliteta aktive i ograničenih mogućnosti za investiranje”, izjavio je Aurelio Makario, direktor UniCreditovog Odeljenja za strateške analize u CIE, “Pored toga racio kredita i depozita ima sve značajniju ulogu, što proizilazi iz potrebe za unapređenjem strukture finansiranja.” U skladu sa tim, smanjuje se važnost obaveza prema inostranstvu kao izvora finansiranja, iako takvo finansiranje ostaje važan faktor za lokalnu dinamiku kreditiranja. Tokom protekle 4 godine banke iz regiona CIE su povećale kapital za oko 130 milijardi evra, što predstavlja kumulativni rast od 49%.
Uprkos slaboj tražnji, nedavni podaci ukazuju na to da je rast kreditiranja u 2012, iako neujednačen, bio pozitivan u mnogim zemljama u regionu CIE. Rusija i Turska se nalaze na čelu, i ne samo da svaka od njih pokazuje najjači rast kredita odobrenih klijentima, već i veoma povoljan racio kredita i depozita. Kada su u pitanju kamatne stope, centralne banke zemalja CIE se vraćaju merama popuštanja monetarne politike.
I na kraju, konsolidovana potraživanja evropskih banaka na osnovu direktnih i deviznih kredita u regionu CIE je u opadanju od 2008. godine.
U Srbiji bi trebalo u naredne tri godine BDP da raste po stopi od 2,2%.