Neizvesnost u pogledu privrednog rasta i dalje predstavlja najveću brigu za generalne direktore; 81% generalnih direktora izjavilo je, u anketi koju među generalnim direktorima u svetu koju jednom godišnje sprovodi kompanija PwC, da su u izvesnoj meri zabrinuti zbog ekonomskih uslova u svetu. Opasnost za privredu su fiskalni deficit i dug države, kao i prekomerni tržišni propisi. Potencijalno povećanje poreskog opterećenja, (ne)dostupnost kadrova sa adekvatnim znanjima i veštinama i rast cena energenata i sirovina predstavljaju tri najveće opasnosti po privredu.
Pozivajući se na rezultate Ankete u kojoj je učestvovalo 1.330 generalnih direktora i rukovodilaca iz čitavog sveta, kao i na zapažanja 42 predstavnika vlade različitih zemalja i direktora državnih preduzeća, Centar za istraživanje javnog sektora kompanije PwC objavio je izveštaj pod nazivom Država i generalni direktori privrednih društava u svetu: Novi ugovor između privrede i države.
“Poruka vladama zemalja i institucijama javnog sektora je jasna: država i institucije javnog sektora treba da pomognu u rešavanju pitanja neizvesnosti, pitanja oporavka privrede i pitanja saradnje sa privredom. Vreme je da privreda i država zaključe novi ugovor, potrebno je da institucije javnog sektora i rukovodioci promene način razmišljanja i da umesto kohabitacije otpočnu međusobnu saradnju,” kaže Jan Sturson (Jan Sturesson), PwC Lider u Odeljenju za usluge vladinim institucijama i javnom sektoru.
Anketa otkriva da se privrede zemalja suočavaju sa nestabilnim i promenljivim uslovima poslovanja, te da se ovakva situacija odražava na očuvanje kratkoročnog i dugoročnog osećanja poverenja u društvu. Više od polovine ispitanika (52%) veruje da je svetska privreda u stagnaciji i da je došlo do još većeg pada kratkoročnog osećanja poverenja u društvu.
Okruženje u kome danas živimo karakterišu: globalna nestabilnost – na koju dodatno utiču čitav spektar štetnih događaja, od elementarnih nepogoda do socijalnih nemira, i pomeranje težišta moći sa „starog sveta“ na privrede u razvoju; kao i štednja u čitavom svetu – mnoge razvijene privrede suočavaju se sa ograničenom potražnjom javnog i privatnog sektora koja se reflektuje na potražnju robe i usluga od strane privreda u razvoju.
Privredu posebno zabrinjava sadejstvo ekonomskih i političkih opasnosti i rizika poslovanja:
• Nestabilnost i neizvesnost koje utiču na rast privrede i fiskalni deficit/dug države glavni su predmet zabrinutosti generalnih direktora, učesnika ankete u Severnoj Americi, Evropi i zemljama azijsko-pacifičkog regiona. U SAD, na primer, iznenađujućih 93 %, ispitanika izrazilo je zabrinutost u pogledu načina na koji će vlada odgovoriti na pitanje fiskalnog deficita i duga države.
• Na tržištima u razvoju (gde je u društvu prisutan viši stepen poverenja, i to naročito u zemljama Latinske Amerike i Bliskog istoka) teškoće se u većoj meri odnose na nedostatak adekvatno obučene radne snage i postojanje prekomernih tržišnih propisa (72% ispitanika u zemljama Latinske Amerike). Osim pomenutog, više od 50% ispitanika u zemljama Latinske Amerike i Afrike izražava zabrinutost zbog nedostatka infrastrukture (uključujući nedostatak osnovne infrastrukture koja podrazumeva snabdevanje električnom energijom, snabdevanje vodom i sanitarni sistem).
Pomenute opasnosti u značajnoj meri utiču na rad vlada i organizacija javnog sektora koje su dužne da na ove probleme odgovore kroz:
1. Rešavanje pitanja neizvesnosti. Zabrinutost zbog neizvesnog odnosno nestabilnog privrednog rasta jednako je visoka kao u rezultatima prošlogodišnje Ankete – međutim, zabrinutost zbog fiskalnog deficita je porasla: 71% ispitanika je izjavilo da su donekle ili veoma zabrinuti. „Država i organizacije u javnom sektoru trebalo bi da učestvuju u rešavanju ključnih problema sa kojima se suočavaju u poslovanju i time smanje stepen neizvesnosti koja usporava investicije i otvaranje novih radnih mesta“, kaže Sturson.
U cilju postizanja privrednog rasta, prioriteti u radu svake vlade treba da budu:
• Postizanje stabilnosti finansijskog sektora – posebno kroz rešavanje pitanja deficita/duga javnog sektora, uz istovremen fokus na smanjenje troškova i unapređenje usluga javnog sektora
• Stimulisanje usvajanja ključnih znanja i veština od strane zaposlenih – i to kroz kreativan pristup poslodavaca, kao i uz pomoć njihovih specifičnih programa obuke kadrova
• Izgradnja infrastrukture koja će biti integrisana, koja će koristiti nove tehnologije i koja će moći brzo da se oporavi posle eventualnih elementarnih nepogoda ili drugih katastrofa.
2. Oporavak privrede. Generalni direktori u privatnom sektoru svoju pažnju usmeravaju na tri momenta u cilju rešavanja pitanja neizvesnosti i izgradnje modela organizacije koji će u većoj meri biti otporan na rizike, i to na: pronalaženje povoljnih prilika na tržištu, analizu kupaca i poboljšanje operativne efikasnosti. “Nedostatak novca, uz neizvesnost i nestabilnost u okruženju, takođe ukazuje na potrebu za uspostavljanje veće stabilnosti u javnom sektoru. Verujemo da su podaci do kojih smo došli Anketom jednako važni i za rukovodioce u javnom sektoru, te da im mogu pomoći u postizanju većeg stepena operativne fleksibilnosti unutar organizacije, kao i u ostvarivanju saradnje sa drugim organizacijama unutar sektora,“ kaže Skot Mekintajer (Scott McIntyre), rukovodilac u Odeljenju za usluge vladinim institucijama i javnom sektoru.
Organizacije u javnom sektoru treba da rade na razvoju vlastite sposobnosti predviđanja, kao i na prilagođavanju novim okolnostima i nepredviđenim situacijama, i to kroz:
• Smanjenje broja složenih procedura u organizaciji
• Širenje uvida u potrebe kupaca
• Kreiranje novih modela poslovanja.
Vlade država treba da budu hitrije u rešavanju posledica finansijskih, poslovnih i strateških problema kada ti problemi nastanu.
3. Saradnju sa privredom. Zbog sve većeg učešća države u privatnom sektoru, bilo kroz vlasnički udeo ili donošenje odluka o propisima, generalni direktori počinju drugačije gledaju na ulogu države i njen uticaj na privredu. Država i regulatorna tela su ključne interesne strane: 85% ispitanika je izjavilo da država i regulatorna tela imaju nekakav ili, pak, značajan uticaj na njihovo poslovanje, samo njih 14% kaže da država i regulatorna tela ostvaruju mali ili, pak, ne ostvaruju nikakav uticaj, dok 67% ispitanika kaže da nastoje u manjoj ili većoj meri da ojačaju saradnju sa državom i regulatornim telima.
“Sviđalo se to nama ili ne, međuzavisnost privatnog i javnog sektora danas je veća nego ikada kada je reč o ključnim pitanjima kao što su znanja i veštine zaposlenih ili, pak, zaštita zaposlenih na radu. Međutim, ako želimo da se saradnja privatnog i javnog sektora produbi, i jedna i druga strana treba da promene način razmišljanja i da na svoj odnos ne gledaju više kao na kohabitaciju već kao na partnerstvo. Potreban nam je novi ugovor između države i privrede radi ostvarivanja stabilnog rasta, “ kaže Mekintajer.
Tri promene treba da se dese u 0dnosu države i privrede, i to:
• Udaljavanje od stava da je sve ’javno dobro, a privatno loše’ i prihvatanje najboljih vrednosti iz oba sistema
• Prelazak sa prinudne saradnje na timski rad
• Odbacivanje stava koji oslikava nepoverenje prema drugoj strani i rezervisanost u pogledu zasluga druge strane
“Rukovodioci u javnom sektoru mogu da doprinesu tako što će pripremiti teren za uspostavljanje dijaloga i preuzeti odgovornost za promene koje će uslediti, kako unutar tako i van organizacije,” zaključuje Sturson.
—————————————————————————————–
U okviru istraživanja Država i generalni direktori privrednih društava u svetu: Novi ugovor između privrede i države obavljena je serija razgovora sa 42 predstavnika vlade različitih zemalja i direktora državnih preduzeća. Dobijeni rezultati upotpunili su rezultate ankete sprovedene među 1.330 generalnih direktora u 68 zemalja u toku poslednjeg kvartala 2012. godine. Ceo izveštaj nalazi se na www.psrc.pwc.com