Udruženje bankarskih klijenata „Efektiva“ podnelo je kolektivnu tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu protiv tri banke u Srbiji – Hipo Alpe-Adrija banke, Pireus banke i Eurobanke, zbog ugovaranja kredita indeksiranih u švajcarskim francima, kao i zbog jednostranog menjanja kamata i kamatnih marži.
„Tužba je podneta protiv tri banke, iako je veći broj banaka odobravao kredite indeksirane u francima, samo zbog toga da bi postupak bio jednostavniji. Te tri banke jesu odbrile najviše takvih kredita, ali očekujemo da će sudskom presudom biti zaštićeni svi klijenti koji su oštećeni dobravanjem izuzetno nepovoljnih pozajmica“, rekao je za Biznis i finansije Dejan Gavrilović, predsednik „Efektive“. On je istakao da klijenti banaka koji su uzeli pojamice indeksirane u francima sada imaju veći dug nego na početku otplate, što je mimo svake ekonomske logike.
„Korisnici kredita su dovedeni u nemoguću poziciju, za koju mora da se nadje neko rešenje. Narodna banka Srbije odavno najavljuje da će predložiti rešenje da se pomogne tim gradjanima, ali još nema tog rešenja“, kazao je Gavrilović.
Najaviše kredita indeksiranih u francima odnosi se na stambene kredite. Oni su u većem broju odbravani pre nekoliko godina, od 2009. godine, u vreme kad je kurs švajaravske valute prema dinaru bio povoljniji u odnosu na evro. Tadašnji guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić je upozoravao gradjane da paze u kojoj se valuti zadužuju, jer iskustvo pokazuje da su i krediti u francima mač sa dve oštrice.
Međutim, sadašnja guvernerka Jorgovanka Tabaković optužuje prethodno rukobodstvo centralne banke da nije ništa učinilo da spreči banke da ugovaraju kredite u francima, i to na svoju korist, a štetu klijenata. Ona je potvrdila da će u nerednih nekoliko dana javnosti biti predočen najbolji način kako da gradjani reše problem otplate kredita u francima.
Bankari tvrde da će takvo rešenje morati da bude kompromis, odnosno da sav trošak drugčijeg modela izmirenja rata za kredit u francima ne bude na njihov račun.
Po informacijama „Efektive“ u Srbiji je odobreno 22.000 kredita indektiranih u francima. Računica tog udruženja potrošača pokazuje da se klijent koji je u aprilu 2009. godine uzeo kredit od 87.940 franaka, što je tada odgovaralo sumi od 58.000 evra, ugovorom obavezao da u narednih 16 godina plaća rate od oko 630 franaka. Prema tadašnjem kursu od 62 dinara za franak to je iznosilo oko 39.000 dinara. Sada, kada je kurs švajcarca dostigao 90 dinara, rata za isti kredit iznosi čak 56.700 dinara, tako da su samo po osnovu kretanja kursa, mesečne obaveze po tom kreditu porasle su za čak 17.700 dinara.