Na propaloj društvenoj mreži Friendster informatičari su izveli digitalnu autopsiju kako bi otkrili šta je kod nje „krenulo po zlu“.
Friendster je osnovan 2002., godinu dana pre Myspace-a i dve godine pre Facebook-a. Na svom vrhuncu ova mreža je imala preko 100 miliona korisnika, uglavnom u jugoistočnoj Aziji. Međutim, u 2009. zbog nekih tehničkih problema i redizajna sajt je pretrpeo masovni odlazak korisnika na druge društvene mreže poput Facebooka. Konačno je i ugašen.
Friendster je u jednom trenutku imao svetlu budućnost – čak je i odbio kupovnu ponudu Googlea vrednu 30 miliona dolara – i naučnicima nije bilo baš najjasnije zašto je propao.
Dejvid Garsija i njegovi saradnici iz Ciriškog instituta za tehnologiju su posle “autopsije” otkrili da je ovaj sajt počeo da propada kada su vreme i trud da bi se provodilo vreme na njemu nadmašili koristi od istog. Kod društvenih sajtova važi pravilo da svaka osoba koja ih napusti sa sobom povlači i sopstvene “prijatelje”.
Najveći problem imaju one mreže sa velikim brojem korisnika koji imaju samo po nekoliko prijatelja, jer ako bilo ko od njihovih prijatelja ode, oni ostaju sa prilično malim kapacitetima za druženje.
Garsija je otkrio da se mesecima pre kolapsa Friendstera odnos troškova (i utroška vremena i truda) i koristi približavao kao rezultat redizajna i tehničkih problema.
Naučnici poručuju da bi Facebook i ostale društvene mreže, ako već nisu, trebalo da budu paranoične u vezi ovog problema. Pre tri godine Facebook je imao koristi od propasti Friendstera, a pitanje je da li će u budućnosti neko imati koristi od njegovog kraha.