Američki akademik i bivši državnik, Zbignjev Bžežinjski, rekao je u Bratislavi da zapadne demokratije treba da stvore transatlantski trgovinski blok kao protivtežu snažnoj Kini. Ovaj 85-godišnjak, koji je na vrhuncu Hladnog Rata bio dugogodišnji savetnik za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država, govorio je prošlog meseca na konferenciji u Bratislavi Globsec na kojoj su se okupili zvaničnici iz centralnoevropskih zemalja.
Ovom prilikom podsetio se i kako je u slovačkoj prestonici ispijao pivo sa češkim piscem i političarom Vaclavom Havelom ubrzo nakon pada Gvozdene zavese, imajući „neku vrstu snažnog predosećaja“ o tome kakva će biti budućnost Evrope, predviđajući da će se Sjedinjene Države na svetskoj pozornici pojaviti kao “dobroćudna supersila”.
Ipak, dodao je i kako je Evropa uspela da ispuni svoje obećanje, dok je Amerika narušila svoj renome invazijom na Irak.
„Ključni evropski problem je u tome što je Evropska unija danas prevashodno Evropa banaka i bankara a ne ljudi koji žive u njoj, njenih građana.“ EU je, misli on, „posvećenija komercijalnoj i profitnoj nego ljudskoj, emocionalnoj blagodeti evropskih naroda“.
On je kritikovao Veliku Britaniju jer iznad svega stavlja interese ‘Sitija’ (londonski trgovački i biznis centar V.Britanije), rekavši i da neke istočnoevropske zemlje tretiraju EU kao „kasicu prasicu“ za dobijanje subvencija, dok u južnoj Evropi preovladava „samouverenost … samozaljubljenost“ da će ih spasti bogati Sever.
„Zapadnoj Evropi danas nedostaju istorijska perspektiva i vizija kao i globalne ambicije. Još se uvek nije pojavio neki novi Čerčil, De Gol ili Adenauer…. U aktuelnom političkom diskursu dominiraju uske perspektive“, istakao je Bžežinjski, misleći na pomenute političke veličine i njihove vizije Evrope po završetku Drugog svetskog rata.
„Evropski nedostatak globalnih ambicija i njeno preterano oslanjanje na Ameriku [kada je u pitanju osiguravanje evropske bezbednosti] prouzrokuje sve veću skepsu koju američka javnost gaji prema Evropi“, dodao je on.
Što se američke strane tiče, Bžežinjski je rekao da je tri triliona dolara potrošenih na ratovanje u Iraku blokiralo američku ekonomiju, delegitimišući pri tom njen autoritet.
„Pomislite samo na UN gde se nedavno glasalo o statusu Palestine … Amerikanci su uložili diplomatske napore širom sveta kako bi sprečili da ovaj predlog izađe na glasanje u skupštinu UN…. a od 190 zemalja, samo joj se sedam pridružilo“, rekao je on.
U kontekstu rastuće moći Kine, Bžežinjski je mišljenja da bi stvaranje evro-američke zone slobodne trgovine moglo oživeti zahladnele transatlantske odnose, kreirajući pri tom novu geopolitičku ravnotežu.
„Ovaj koncept sadrži ogromne potencijale koji obećavaju“ rekao je on.
„Stvaranjem (ovog evroameričkog trgovinskog saveza), omogućila bi se realizacija “transatlantskih obveznica” … što može da oblikuje novu ravnotežu između regiona Pacifika i Atlantika dok bi se, istovremeno, na Zapadu generisala nova vitalnost, veća sigurnost i veća kohezija“, dodao je on.
Sa svoje strane, estonski predsednik Tomas Ilves, govoreći na istom skupu, izjavio je da deli zabrinutost Bžežinjskog.
„Ako Sjedinjene Države pokazuju sve slabije interesovanje za Evropu [u smislu pružanja bezbednosne podrške] … to znači da moramo da sebi lupimo šamar, trgnemo se i upitamo:’Šta da učinimo?’ ovo je još uvek Hobsovski svet“, rekao je on, misleći na britanskog filozofa iz 17. stoleća, Tomasa Hobsa, i njegovu viziju sveta i civilizacije u kojoj ‘pas-jede-psa’ – sveta u kojem se čovek bori jedino za sebe, ne prezajući da u toj borbi za opstanak povredi i ugrozi druge.
Komesar Evropske unije za administrativne poslove, Maroš Šefčovič, izrazio je nadu u potencijalni EU-SAD trgovinski sporazum.On je napomenuo da bi ovaj pakt omogućio obema stranama da, de fakto, preuzmu kontrolu nad globalnim industrijskim standardima. „Ako se Amerikanci i Evropljani dogovore oko usvajanja zajedničkog standarda [za date proizvode], onda će to, automatski, postati svetski standard“, rekao je on.
On je pozvao zemlje EU da uspostave mandat za pregovore o paktu i to pre jula ove godine, rekavši da bi neki segmenti budućeg evroameričkog trgovinskog sporazuma mogli biti „parafirani“ do sredine 2014.
Što se tiče Unije, Šefčovič je ponovio bojazan Bžežinjskog da evropskim institucijama, nacionalnim vladama i prosečnim Evropljanima nedostaje jedinstvena politička volja.
Ističući da će Evropska komisija u budućnosti biti u stanju da stavi veto na nacionalne budžete država članica – po tzv. Evropskim Semestralnim zakonima – on je rekao i da „Komisija u svojoj istoriji nikada nije posedovala veću moć nego što je ima sada.“
Ipak on se upitao i šta će se dogoditi kada Brisel bude pokušao da primeni ove svoje nove instrumente.
„U septembru ili oktobru, Komisija će poslati pisma u Estoniji ili u Francuskoj: ‘… Pokažite nam stanje vaših budžeta. Želimo prvo da vidimo da li su oni uopšte održivi’. A onda ćemo morati da razgovaramo o tome kako ovu još dublju integraciju (EU članica sa EU regulativama) spojiti sa metodama demokratskog nadzora „, rekao je on.
„Kada ovaj koncept budem predstavio u Bundestagu … ljudi bi mogli reći: ‘Ko je ovaj čovek iz Brisela koji nam govori šta treba da radimo?’,“ duhovito je primetio Bžežinjski.
Endrju Retman
( M L.)