Srbija se suočava sa velikim ekonomskim izazovima, uključujući i slabu privredu i velike unutrašnje i spoljne neravnoteže, smatra misija MMF, kaže se u saopštenju izdatom kasno večeras.
Na planu makroekonomske politike Srbija hitno treba da se pozabavi osnovnim slabostima i obezbedi makroekonomsku stabilnost. Značajna i održiva fiskalna konsolidacija, koja treba pre svega da se bazira na smanjenju rashoda ima odlučujuću ulogu u preokretanju trenda rasta javnog duga. Jednom kad se obezbedi fiskalno prilagođavanje, i pod uslovom da se inflacija drži pod kontrolom, može se preći na postepeno ublažavanje monetarnih stega, što bi pomoglo oživljavanju anemičnog rasta kredita. Neophodni su zajednički napori za rešavanje problema nenaplativih kredita (NPL) kaže se u saopštenju. Konačno, ambiciozne i sveobuhvatne strukturne reforme su od ključnog značaja za jačanje izvoznog sektora kao ključnog faktora za obezbeđivanja rasta.
Krhki oporavak
Ekonomske prilike su loše. Posle slabog oporavka u 2010-11, privreda ponovo skliznula u recesiju u 2012, zbog vremenskih neprilika (suše), zatvaranje smederevske železare, i recesije u zoni evra konstatuje misija. Nezaposlenost koja je više od 20 odsto je veliki društveni problem. Tekući deficit premašio je 10 odsto BDP-a, a visok rast cena hrane uticao je između ostalog na to da inflacija bude dvocifrena. Fiskalno labavljenje u vreme izbora, dokapitalizacija državnih banaka, kao i usvajanje Zakona o finansiranju lokalne samouprave krajem 2011 podigli su deficit budžeta na 7 ½ procenata BDP-a (uključujući i troškove rešavanja problema u bankama itd) i javni dug na oko 62 odsto BDP-a, uprkos merama konsolidacije sprovedenim krajem 2012.
Rast BDP do 2 odsto. U 2013 se očekuje oporavak od 2 posto koji je prvenstveno baziran na očekivanju da se u kontinuitetu nastavi snažna aktivnost Fiata i pod pretpostavkom da poljoprivredna sezona bude dobra. Inflacija je projektovana da se vrati u normalne okvire. Ipak, srednjoročni izgledi za rast će u velikoj meri zavisiti od budućih koraka. Potrebna je snažna promena tekućeg kursa politika da bi se rešili postojeće unutrašnje i spoljne makroekonomske neravnoteže, da se podigne poverenje tržišta, i povećaju mogućnosti rasta. Propuštanje da se preduzmu brzi i hrabri koraci u pravcu makroekonomske stabilizacije i strukturnih reformi će potkopati izglede Srbije za oporavak zasnovan na izvozu i predstavljaće ograničavajući faktor rasta na srednji rok.
Spoljni rizici bi mogli da ugroze projektovane stope rasta. S obzirom na trgovinsku i finansijsku povezanost sa evrozonom, slabiji od očekivanog oporavak evrozone, mogao bi da ima uticaj na slabiji rast srpskog BDP od očekivanog. Veća globalna averzija prema riziku mogla bi povećati troškove finansiranja i povećavati rizik rollovera u javnom i privatnom sektoru.
Postizanje održivosti javnog duga
Javne finansije moraju biti stavljene na održive temelje. Nedostatak poreskih prihoda, inicijative za finansiranje rashoda koji nisu predviđeni budžetom, troškovi finansiranja spasavanja državnih banaka, isplata zaostalih potraživanja i eventualni zahtevi za plaćanje po izdatim garancijama (za javna preduzeća) bi, pod uslovom da se ne promeni sadašnja politika, mogli dovesti do deficita iznad 8 odsto BDP-a i povećanja javnog duga iznad 65 odsto BDP u 2013. Mere konsolidacije koje se sada razmatraju-pre svega usklađivanja poreza na zarade i stopa doprinosa na socijalno osiguranje uz diskreciono smanjenje rashoda -su dragoceni korak u pravom smeru. Ako se realizuju, ove mere bi mogle da smanje deficit za do 1 odsto BDP-a ove godine.
Međutim, one same nisu dovoljne da se fiskalni deficit postavi na održiv nivo i da se preokrene trend povećanja javnog duga. Dalji fiskalni rizici potiču od planiranog izdavanja državnih garancija, verovatnog preuzimanja zaduženja nekih javnih preduzeća od strane Vlade i drugih kvazi-fiskalnih operacija. Misija procenjuje da će biti potrebno kumulativno prilagođavanje od 7 procenata BDP-a, a možda i više na srednji rok da bi se smanjio javni dug na zakonski limit od 45 odsto BDP-a do 2020-cilj, koji je naveden u fiskalnoj strategiji Vlade donešenoj 2012.
..Ako bi se odgovarajuće mere donele zajedno sa rebalansom budžeta za 2013 to bi predstavljalo snažan signal da su vlasti rešile da se pozabave fiskalnim slabostima.
Fiskalno prilagođavanje bi trebalo da se fokusira pre svega na obuzdavanje potrošnje po osnovu zakonom regulisanih izdataka. S obzirom na njihov visok udeo u ukupnim troškovima, prilagođavanje plata i penzija trebalo bi da bude centralni stub kredibilne srednjoročne fiskalne konsolidacije. Takođe zapošljavanje u javnim ustanovama trebalo bi da bude strogo kontrolisano a isplate diskrecionih bonusa eliminisane. Napor vlasti da uvedu registar zaposlenih u javnom sektoru je zato dobrodošao. Ambiciozne reforme u penzijskom sistemu u Srbiji, kao što su unificiranje i povećanje starosne granice za penzionisanje i uvođenje aktuarskih penala za prevremeni odlazak u penziju, je takođe potrebno.
Kontrola troškova u svim drugim oblastima je od suštinskog značaja. Skupe inicijative koje podrazumevaju velike troškove uključuju povećanje poljoprivrednih subvencija, ostale neefikasne programe subvencija, i neefikasno ciljanu socijalnu pomoć. Predloženi paket poreskih reformi će delimično nadoknaditi ekspanzivni uticaj izmena i dopuna Zakona o finansiranju lokalnih samouprava iz 2011, ali ga treba dopuniti konkretnim merama za unapređenje fiskalnih rezultata na lokalnom nivou. Potrebne su i reforme u upravljanju javnim finansijama.
Mere za povećanje prihoda treba da se koncentrišu na proširenje poreske baze. Iako je prostor za povećanje poreske stope ograničen, manja stopa PDV-a mogla biti povećana sa 8 na 10 odsto u skladu sa nedavnim povećanjem glavne stope. Osim toga, poboljšanja u poreskoj administraciji treba da odgovori na nepredvidive slabosti u naplati svih prihoda.Konačno, vlasti treba da se uzdrže od čestih promena u poreskom okviua što bi trebalo da poboljša previdljivost u poreskoj politici.
Ostale preporuke. MMF savetuje vlastima u Srbiji da treba da se pozabavi rešavanjem problema nenaplativih kredita, usvoje sveobuhvatnu platformu za dinarizaciju, i suzdrži se od prevelike relaksacije prudencijalnih politika. Na planu strukturnih reformi , MMF savetuje zaokret ka izvozno orijentisanom modelu privrede , smanjenje birokratskih procedura i fleksibilizacija tržišta rada.