/ IT / Da li imamo inflaciju IT strategija?
BiF Analize Čitajte B&F online

Da li imamo inflaciju IT strategija?

This post has already been read 1582 times!

Nemamo. Tako bi glasio najkraći odgovor na pitanje iz naslova, iako je percepcija šire javnosti da su informacione tehnologije ušle u fokus kreatora ekonomske politike. Tek u martu ove godine usvojen je strateški dokument koji se direktno odnosi na podršku ovoj industriji, dok smo u periodu od 2006. do 2012. imali jedino „kontinuitet diskontinuiteta“, tokom kojeg je ova oblast bila u nadležnosti tri različita ministarstva i pet ministara koji su se smenjivali na toj funkciji.

Na sajtu Vlade Republike Srbije objavljeno je 106 strateških dokumenata usvojenih od 2004. godine, a koji pokrivaju brojne oblasti i sektore, pri čemu je Strategija razvoja i podrške industriji informacionih tehnologija, usvojena u martu ove godine, tek prvi i jedini dokument koji je direktno vezan za IT sektor. U svakodnevnom životu, informacione tehnologije su vezane sa mnoštvom oblasti kao podrška za njihov razvoj, postale su ključna komponenta u svemu, od automobila do telefona, od nauke do zabave. Na sličan način, IT je povezan sa više vladinih strateških dokumenata, ali u njima nije reč o IT industriji već o informacionom društvu, elektronskim komunikacijama ili naučno-istraživačkom radu. Nabrojane su samo one oblasti koje najčešće dovode do zabune i pogrešnog poistovećivanja sa informacionim tehnologijama, što dovodi do pogrešne percepcije o velikoj zastupljenosti ove industrije u strateškim dokumentima.

Ovako veliki broj strateških dokumenata (a biće ih još toliko), deo je integracionog procesa i usaglašavanja sa evropskim propisima, koji podrazumeva prihvatanje osnova pravnog, ekonomskog i političkog sistema EU (acquis communautaire) u okviru koga je definisano 33 poglavlja za pregovore. Dalji pregovori će od srpske vlade zahtevati usvajanje još stotinak novih ili revidiranih strategija i najmanje dve stotine pratećih akcionih planova. Iako u pregovorima postoji dosta slobode u postavljanju lokalnih propisa, EU podržava (što znači finansira) samo one koji imaju jasnu dimenziju Unije. Zato neće začuditi ako se Srbija odluči za sigurniju varijantu prepisivanja uspešnih dokumenata, posebno od komšija iz EU koji su svoje „domaće zadatke“ ranije uradili. Sve naše „autohtone“ inicijative moraćemo sami da finasiramo.

it

Praksa samo u teoriji

Na teoriji ćemo se nekako provući, ali praktični deo posla, kroz realizaciju akcionih planova je pod velikim znakom pitanja. Srbija je prihvatila da prati dinamiku donošenja brojnih planova, iako za njihovo sprovođenje nema odgovarajuće državne kapacitete. Stoga je neophodno unutar republičke vlade postići  sinhronizaciju i saradnju veću nego ikad, tako da se kapaciteti ne dupliraju, a da se sredstva optimalno iskoriste. Isto važi i za IT sektor – veoma je važno da svi strateški dokumenti relevantni za IT budu kompatibilni, bez obzira što ih pripremaju različita ministarstva. Dobar primer je Strategija razvoja i podrške industriji informacionih tehnologija koja je bitan segment Strategije razvoja informacionog društva (nadležnost Ministarstva trgovine i telekomunikacija), a odlično se uklapa i sa Strategijom  razvoja industrije do 2020. godine (Ministarstvo finansija i privrede). Nasuprot tome, loša praksa je „rasparčavanje“ nadležnosti na 150 IT konsultanata i mesta odlučivanja u državi, što vodi u parcijalna a ne u sveobuhvatna strateška rešenja. Motiv za vladinu podršku je percepcija da podrška uspešnima može biti pokretač razvoja u svim prioritetnim oblastima (od poljoprivrede, energetike, preko biomedicine do nano materijala…). Brojne zemlje, velike i male, kako najrazvijenije, tako i zemlje u razvoju donele su programe podrške IT sektoru (od USA, EU, Kine, Indije, preko Južne Koreje, Singapura, Argentine, Brazila i Čilea, do Kenije, Ruande, Gane…). Srpska vlada ima šansu da primeni najbolja iskustva, ali uz maksimalno prilagođavanje domaćim specifičnostima.

Zato ni politička volja ni odluka da se realizuju usvojeni strateški dokumenti nisu dovoljna garancija za uspešne rezultate, jer ono što je nedostajalo svih predhodnih godina je kontinuitet rada. Od 2006. do 2012. godine imali smo jedino „kontinuitet diskontinuiteta“, nadležnost u ICT oblasti imala su tri različita ministarstva, da bi u 2011. godini ova delatnost bila  degradirana na niži nivo odlučivanja. U ovom periodu promene vlade bile su česte (2007, 2008, 2011 i 2012.), tokom kojih je za ICT oblast bilo zaduženo čak pet ministara. Zrnce mudrosti može da se nađe u tome što je par stručnjaka „preživelo“ sve ove turbulencije u administraciji i praktično pokazalo put šta država treba da radi: da obezbedi odgovarajući broj kvalifikovanih ljudi u državnoj upravi zaduženih za vođenje ICT regulatornog okvira, koji bi pratili i ključne ICT i statističke indikatore. Redovnost i ažurnost su od izuzetne važnosti, pa prekidi ili gašenje aktivnosti i njihovo ponovno uspostavljanje nanose veliku štetu celom poslu i znatno povećavaju finansijska ulaganja.

Razvoj koji nas je unazadio

Nesrećan primer za to je sudbina jedinog  razvojnog dokumenta koji je srpska vlada usvojila u poslednje dve decenije ( „Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine), za čijeg trajanja se promenilo pet vlada, a Srbija je ekonomski uspela da nazaduje.

Tabela1. Ključni indikatori strategije privrednog razvoja 2006-2012 (ciljevi i ostvareno)

Rast zaposlenosti

Rast BDP-a

2006-12. Ciljevi

4,8%

40,7%

2006-12. Ostvareno

-15,3%

-3,3%

Strategija je predviđala rast bruto domaćeg proizvoda od 40,7 odsto, čime bi Srbija  2012. zatvorila tranzicioni gep i ekonomski se vratila na nivo iz 1990. godine, ali rezultati su bili takvi (pad 3,3%) da su nas pogurali mnogo dublje u prošlost. Kao cilj povećanja zaposlenosti bilo je viđeno oko 100.000 novih radnih mesta (porast 4,8%), a na kraju perioda smo ostali sa 300.000 zaposlenih manje (pad 15,3%).

Za sada se snalazimo i bez strateškog razvojnog dokumenta. Pre godinu – dve bilo je pokušaja da se lansira nova strategija „Srbija 2020”, ali srećom ostala je na konceptu. Naravno, ovo malo cinizma je samo u funkciji da prva sledeća – 107. strategija bude po mnogo čemu temeljna u cilju realnog privrednog oporavka… a IT će sam pronaći svoje mesto i dati pun doprinos neophodnoj transformaciji. Stoga, i pored brojnih medijskih napisa o najavljenim planovima državne podrške IT industriji, njene predstavnike nije zahvatila euforija  i još uvek ispod oka merkaju šta im se sprema. Ono što bi sami trebalo da preduzmu je da oforme jako sektorsko udruženje koje bi olakšalo komunikaciju sa državom i inicijativama koje će dolaziti iz različitih ministarstava, a dotiču se u većoj ili manjoj meri IT delatnosti.

Milovan Matijević,  direktor kompanije „Mineco Computers”, specijalizovane za analize IT tržišta

Send Us A Message Here

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close