U našoj zemlji se godišnje potroši preko 6 miliona m3 ogrevnog drveta u pećima sa veoma niskim stepenom iskorišćenja, ne većim od 40%, dok se u savremenim kotlovima na biomasu on kreće i preko 80%. Proizvodnja energije iz biomase, primenom savremenih tehnologija, u Srbiji bi mogla da zameni oko 2,5 miliona tona nafte i time uštedi preko 60 miliona evra godišnje. Samo od otpalih grana posle orezivanja voća može dobiti više od 724 tona biomase, što je jednako količini od preko 194 tona nafte, čija je cena na svetskoj berzi 111 miliona evra.
Godišnje se u Srbiji spali 3 miliona tona biljne mase, što je po energetskom potencijalu jednako količini od 11 milijardi kWh, odnosno godišnjoj proizvodnji svih hidroelektrana u našoj zemlji rečeno je na skupu koji je organizovao Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, pod institucionalnim pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, a u saradnji sa Privrednom komorom Vojvodine i JP „Srbijašume“, u okviru 80. jubilarnog Međunarodnog Sajma poljoprivrede u Novom Sadu, organizovao je Investicionu konferenciju.
„ Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede odgovorno je za upravljanje oko 40% nacionalnog šumskog zemljišta. Učešće sektora šumarstva i prerade drveta u ukupnoj finalnoj potrošnji energenata u Srbiji je 13,6%, odnosno 1,37 mtoe. Korišćenjem drvnih energenata na državnom nivou godišnje se postiže ušteda u korišćenju lož ulja u vrednosti od 1,5 milijardi litara i zemnog gasa u iznosu od 1,4 milijardi m3. U novčanim iznosima, to je ušteda na godišnjem nivou u iznosu od 1,3 milijardi evra za lož ulje i 650 miliona evra za zemni gas. Korišćenjem drvnih goriva smanjena je i emisija CO2 za 7 miliona tona trenutne vrednosti od oko 55 miliona evra. Rekonstrukcijom niskokvalitetnih izdanačkih šuma i otvaranjem mogućnosti za plasman drvne biomase otvorilo bi se najmanje 20.000 novih radnih mesta“, izjavio je Perica Grbić, direktor Uprave za šume, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Vitomir Vučković, podsekretar Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine, rekao je da ukupan potencijal otpadne biomase samo na teritoriji AP Vojvodine iznosi oko 9-10 miliona tona na godišnjem nivou. Ako bi se od ukupno raspoložive biomase za energetske potrebe koristila 1/3, ekonomski efekti u vidu smanjenja troškova energije bili bi veoma značajni. Nažalost, prema procenama kolega sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, danas je procenat korišćenja biomase veoma mali i procenjuje se da iznosi između 3 i 5%“.
„Danas je pitanje uštede energenata i orijentacija na obnovljive izvore energije veoma aktuelno smatra Dragoljub Damljanović, direktor kompanije Schneider Electric. „Biomasa je jedna od šansi Srbije da iskoristi prirodni potencijal za proizvodnju energije na bazi obnovljivih izvora. Mi u Schneider Electric-u imamo veliko iskustvo u sprovođenju projekata u oblasti obnovljivih izvora – solara, mini hidroelektrana, kao i postrojenja na biomasu. Naša rešenja doprinose efikasnom radu ovih postrojenja”.
“Prateći globalne trendove i imajući na umu značaj očuvanja životne sredine i ublažavanje efekata klimatskih promena, Sberbank Srbija je razvila EKO kredite za unapređenje energetske efikasnosti i uštedu energije koji se plasiraju iz izvora Nemačke razvojne banke (KfW). Na ovaj način, Sberbank Srbija potvrđuje svoje poslovanje kao društveno odgovorna institucija koja brine o zaštiti životne sredine i kreira uslove koji će obezbediti dugoročne i pozitivne efekte u cilju povećanja energetske efikasnosti“, rekao je Nenad Lučić, menadžer za razvoj proizvoda Sberbank.
Banca Intesa je bila prva banka na tržištu Srbije koja je sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj 2009. godine potpisala ugovor o korišćenju kreditne linije za energetsku efikasnost u iznosu od 14 miliona evra i koja je uspešno realizovana. Aleksandar Kovačević, menadžer za mala i srednja preduzeća, Banka Intesa najavio je da je ova banka u fazi finalizacije ugovora o novim kreditnim linijama za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije sa nemačkom razvojnom bankom KFW i Evropskom bankom za obnovu i razvoj u ukupnom iznosu od 30 miliona evra, koje će biti operativne tokom leta 2013. godine. Sredstva će biti namenjena kako privatnim privrednim subjektima tako i opštinama i javnim komunalnim preduzećima, a krediti će biti odobravani na rok do 8 godina”.