Anti-evropska stranka „Alternativa za Nemačku“ (AfD) zvanično je osnovana pre samo nekoliko nedelja, ali je jasno da je pogodila u živac: Već broji 10.476 članova, saznaje Špigl – a od njih je oko 2.800 onih koji su svoju vernost preorijentisali sa već etabliranih nemačkih partija, izašavši iz njih i pridružujući se “antievropljanima”.
Kako se već naziru izbori krajem ove godine, Alternativa za Nemačku “talasa” svojim programom koji uključuje raspuštanje zone evro-valute i povraćaj briselskih nadležnosti u zemlje-članice EU. Iako se u istraživanju objavljenom u utorak pokazalo da je podrška ovoj stranci trenutno jedva četiri odsto, njen brz rast može rezultirati značajnim promenama u političkom pejzažu Nemačke.
Dosadašnje brojke još uvek ne predstavljaju neku posebnu pretnju najvećim nemačkim strankama. Nešto više od hiljadu AfD-ovih sveže iskovanih članova prethodno je pripadalo demohrišćanima kancelarke Angele Merkel, dok je najveća opoziciona stranka, Socijaldemokratska partija, doživela “bekstvo” 558 svojih dosadašnjih članova.
Ali, manjim partijama – a posebno CDU-ovom mlađem koalicionom partneru, pro-biznis-tehnokratski orijentisanoj Slobodnoj demokratskoj Partiji (FDP) – AfD predstavlja daleko oštriju pretnju. FDP je izgubila 587 članova namamljenih sloganom AfD-a: „Iskreni razgovori umesto s €dativa“.
U regiji Hesen, u Frankfurtu – sedištu finansijskog kapitala Nemačke – FDP je čak izgubio mesto u regionalnom parlamentu. Samo ove nedelje, Johen Paulus izašao je iz FDP-a da bi prišao “Alternativi za Nemačku”, postavši i njen prvi predstavnik.
FDP je posebno ranjiva na opasnosti koje dolaze od strane AfD-a, pokušavajući da se izbori za svoje birače, te nastojeći da ih u poslednjih nekoliko meseci na svaki način privuče. A ako ne uspeju da pređu cenzus od pet posto, koliko im je potrebno za ulazak u savezni parlament Bundestag, u septembru bi Merkelova mogla ostati bez svog koalicionog partnera.
Očigledno da je ovo velika briga za biznisu naklonjeni FDP. Na svom partijskom kongresu u Nirnbergu prošlog vikenda, lider stranke i ministar ekonomije Filip Rosler je iskoristio priliku da bi upozorio da će AfD-ov evro-skepticizam dovesti Nemačku do „ekonomske propasti.“
Puštanje krvi
U međuvremenu, CDU-ova sestrinska stranka iz Bavarske, Hrišćansko-socijalna unija (CSU) “ispratila” je 220 svojih pristalica koji su migrirali u AfD, Zelena stranka je izgubila 106 članova a Piratska partija svoja 142 “pirata”.
„Definitivno je došlo do “puštanja krvi” među etabliranim strankama“, primećuje koosnivač AFD-a Bernt Luke, profesor ekonomije na Univerzitetu Hamburg i sam bivši član CDU. To su dobre vesti. On je, ipak, manje zadovoljan činjenicom što 86% članova ove stranke u povoju čine muškarci.
Ovo su zaista jasno definisane grupe. Prema Kej Gotšalk, koja je nedavno učestvovala u osnivanju hamburškog ogranka ove stranke, u AfD-u su pre svega pragmatičari. „U AfD sam došla preko mnogo ljudi čije noge čvrsto stoje na zemlji“, izjavila je Gotšalkova za dnevnik Zidojče Cajtung u utorak (7.maj). „To su ljudi koji se svakodnevno dokazuju. Oni nemaju vremena da – poput Zelenih – o važnim pitanjima raspravljaju na čajankama koje traju po čitavu noć“
“Alternativa za Nemačku” je stranka sa očiglednom geografskom pristrasnošću. Sa 1.946 novih članova u Severnoj Rajni Vestfaliji, ova najmnogoljudnija nemačka regija ubrzano prerasta u AfD-ov bastion; i, izgleda da je sve spremno da ovo bude prva nemačka regija koja će preskočiti lestvicu od 2.000 članova, koliko joj je potrebno da bi istakla svoje kandidate za parlamentarne izbore u septembru.
Stranka je gotovo podjednako jaka u obe najprosperitetnije nemačke države: Bavarskoj, gde broji 1.541 članova, i u Baden-Virtembergu, gde ima 1.368 članova.
Nasuprot tome, stranka generiše najmanji interes u siromašnijim nemačkim državama, onim na istoku zemlje i u Berlinu, gde je privukla samo 531 pristalicu.
Pa ipak, može se očekivati da će se još mnogo toga desiti do narednog septembra. Prema podacima Instituta Allensbach za javno mnjenje i istraživanje tržišta, “Alternativa za Nemačku” poseduje potencijal birača od 17 odsto.
Džejn Paulik za Spiegel OnLine 05/07/2013
