Kipar dobija 2 milijarde evra uprkos zabrinutosti evropskih ministara koji raspravljaju o pranju novca kojim se, očigledno, bavi ova ostrvska država u Mediteranu . U toku je razmatranje revizorskog izveštaja EU – da li je u pitanju zataškavanje već od samog starta? piše Endrju Retman, na sajtu EU Observer.
Skoro 60 odsto klijenata jedne kiparske banke potpada u kategoriju „klijenata visokog rizika“ u smislu pranja novca, a skoro trećina izvoda svih evidentiranih bankovnih deponenata sadrži greške, procurelo je u EU izveštaju. Poverljivi izveštaj – objavljen tokom vikenda na kiparskom sajtu stockwatch.com.cy – sačinjen je u aprilu od strane MoneyVal-a, strazburškog odeljenja Saveta Evrope i američke revizorske kuće Dilojt , a na zahtev ministara finansija evrozone.
Puna verzija, koja sadrži imena banaka i kupaca, još uvek je pod ključem. Ali, procurelo je četiri strana rezimea koji oslikava svojevrsnu optužujuću sliku onoga što se dešava u ovom malom, ostrvskom finansijskom centru koji je upravo dobio 2 milijarde evra iz džepova poreskih obveznika EU. Dilojt je ispitivao šest kiparskih banaka koje imaju 2 milijarde depozita ili više. Takođe su analizirali stanje 90 velikih dužnika (čiji podignuti krediti vrede ukupno 16 milijardi evra), kao i stanje 180 velikih deponenata (vrednih osam milijardi evra) i 120 nasumično odabranih kupaca.
U pogledu poslovanja sa potencijalnim prevarantima, utvrđeno je da su 10 odsto svih ispitanih subjekata „istaknute političke ličnosti“ a da 58% klijenata u jednoj od šest banaka predstavlja „veliki rizik“ zbog radnje pranja novca. Informacija su dobijene putem „jednostavnih provera komercijalnih baza podataka“, iako ni same banke nisu uspele da ih uoče. Što se tiče saznanja o onima koji su zaista njihovi kupci, Dilojt je pokazao da 27 odsto fajlova svih deponenata i 11 odsto fajlova zajmoprimaca „pokazuje netačne podatke o kupcu i stvarnom vlasniku.“
Napominje se da se izveštaji banaka oslanjaju na tzv. „predstavnike“ – firme, advokate i računovođe koji rade za prave vlasnike računa – ovo se odnosi na čak 75 odsto kiparskog međunarodnog biznisa, pri čemu banke zdušno “mute vodu” kada je u pitanju identitet vlasnika. U izveštaju se dodaje i da, kada se radi o „kompleksnim“ stukturama – tj. računima od firmi sa tri ili više slojeva nominalnih vlasnika koji stoje između banke i realnog kupca – banke rade odgovarajuće provere identiteta u samo devet odsto slučajeva.
Banke su, u periodu između 2008 i 2012., na ustanovljenom uzorku klijenata pokrenule samo četiri interne sondaže potencijalnog pranja novca. One su kiparskim vlastima prijavile „nula sumnjivih transakcija“ u periodu između 2008. i 2010., jednu u 2011. i „malo“ 2012. Međutim, Dilojt je identifikovao 29 koje su bile sumnjive u poslednjih 12 meseci, a koje su opisane kao „veoma ubedljivi slučajevi.“
„Dilojtova analiza otkriva sistemske nedostatke u sprovođenju preventivnih mera od strane revizorskih institucija,“ procurelo je u ovom izveštaju. „Ukupna svest o visoko rizičnim klijentima nije na zadovoljavajućem nivou“, dodaje se u njemu.
Ovaj papir otkriva i laži kiparskih diplomata i političara koji su poslednjih meseci u medijima izjavljivali kako se njihovo ostrvo pridržava međunarodnih standarda. Takođe se dovodi u sumnju i kredibilitet Moneyval-a, čiji su prethodni revizorski izveštaji predstavljali Kipar kao čist i sa zdravim računom.
„Dok Moneyval nije bio u mogućnosti da pristupiti datotekama stvarnih kupaca, skorašnja otkrića značajno menjaju prethodnu, povoljniju procenu Kipra u AML sistemu [borba protiv pranja novca, anti-money-laundering]“, navodi se u izveštaju. Moneyval, kao neko međuvladino telo, moglo je da ima uvid jedino u rad kiparskih državnih institucija, što je jedan od razloga zbog kojeg su ministri evrozone doveli Dilojt na Kipar.
Čovek koji predsedava sastancima ministara, holandski šef finansija Jeroen Dijselblom rekao je da će EU izraditi „akcioni plan“ za Kipar, ako Kiprani žele da i dalje zadrže priliv novca kojeg im je Evropa namenila za spasavanje.
Nemački lider Angela Merkel je takođe je u aprilu obećala Bundestagu da će “pospremiti” Kipar ako poslanici evropskog parlamenta odobre plan za njegovo spasavanje. Izveštaj koji je procureo rizičan je po njenu dobru sliku uoči septembarskih izbora. Zvanično, ona ih kritikuje i “priteže”, da bi im, naposletku, EU ipak odobrila pomoć – takoreći inkognito. Šta će reći njeni potencijalni birači?
„Ovo bi moglo biti veoma problematično za Merkelovu. Ako bi Nemci dobili uvid u izveštaj, oni bi kazali: ‘ovakvoj zemlji ne bih dao pare’ „, rekao je prošle nedelje jedan evropski diplomata za sajt EU Observer .
(M.L.)