Raiffeisen Bank International AG (RBI) beleži konsolidovani profit od 157 miliona evra za prvi kvartal 2013. godine, što predstavlja pad od 71% u poređenju sa prvim kvartalom prethodne godine (Q1 2012: 541 miliona evra). Međutim, prošlogodišnji period bio je pod uticajem jednokratnih efekata, kao što su prihodi od prodaje obveznica i ponovne kupovine hibridnog osnovnog kapitala u ukupnom iznosu od 272 miliona evra.
Osim toga, kvartalni rezultat poremećen je za 82 miliona evra zbog efekata valorizacije na dugoročno strukturirane zapise, kao i na starije i podređene obaveze. Ovaj efekat valorizacije nema uticaja na regulatorni kapital, niti na racija kapitala. Kako su margine RBI-ja nedavno značajno opale, vrednost ovih obaveza takođe je veoma uvećana.
„Dobro smo počeli godinu. Uprkos okruženju niskih kamatnih stopa i slabom ekonomskom ciklusu, uvećali smo naš operativni prihod u poređenju sa prvim kvartalom 2012. godine. Očekujemo da će se ekonomski ciklus oporaviti u drugoj polovini godine i zato smo optimistični da ćemo ostvariti dobre rezultate“, izjavio je predsednik RBI-ja u ostavci Herbert Stepić.
Profit pre oporezivanja opao je za 63,4% na 251 miliona evra (Q1 2012: 685 miliona evra), dok je profit nakon oporezivanja opao za 69,7% na 174 miliona evra (Q1 2012: 574 miliona). Zarade po deonici opale su sa 2,52 evra u prvom kvartalu 2012. godine za 1,97 evra na 0,55 evra.
Stopa povraćaja uloženog kapitala pre oporezivanja opala je za 15,9 procentna poena na 9,2%.
Operativni prihod – izuzimajući gudvil rezervisanja u ukupnom iznosu od tri miliona evra u prvom kvartalu 2013. godine – neznatno je uvećan godina-na-godinu za 1%, tj. za 6 miliona evra, na 1.302 miliona evra.
Neto rezervisanja za gubitke po plasmanima uvećana su za 67 miliona evra na 220 miliona evra u poređenju sa istim periodom prošle godine, uglavnom pod uticajem rezervisanja za gubitke po osnovu portfolija. Tokom prethodne godine, rezultati su uključivali neto puštanje od 21 milion evra (uglavnom na nivou sedišta grupacije i u Rusiji), dok su u prvom kvartalu 2013. godine napravljene alokacije od 27 miliona evra. Neto alokacije na rezervisanja za gubitke po pojedinačnim kreditima takođe su porasle za 18 miliona evra na 194 miliona evra, uglavnom u vezi sa nekoliko velikih klijenata u sedištu grupacije i u Kini.
Portfolio loših kredita ne-bankama uvećan je za 47 miliona evra u prvom kvartalu (od toga su valutni efekti: minus 8 miliona evra). Na valutno prilagođenoj osnovi, uvećanja su zabeležena u jugoistočnoj Evropi (rast od 85 miliona evra) i u sedištu grupacije (rast od 20 miliona evra), dok su centralna Evropa (pad za 33 miliona evra) i Rusija (pad za 14 miliona evra) zabeležile umanjenja.
Racio loših kredita povećan je za 0,1 procentni poen na 9,9% kvartal-na-kvartal, a racio pokrivenosti loših kredita uvećan je za 0,5 procentna poena na 67,5%.
Na dan 31. marta 2013. godine, ukupna aktiva RBI-ja iznosila je 131,9 milijardi evra, što predstavlja pad od 3% ili 4,2 milijarde evra od kraja 2012. godine i pad godina-na-godinu od 11% ili 16,9 milijarde evra. Ovaj pad ukupne aktive uglavnom je rezultat tekućeg smanjenja prekomerne likvidnosti.
Plasmani klijentima nakon odbitka rezervisanja za gubitke opali su za 0,5 milijardi evra na 77,3 milijarde evra. Pošto predstavljaju 59% ukupne aktive (plus 2 procentna poena), oni još uvek dominiraju stranom aktive. Krediti iz ugovora o ponovnoj kupovini, na 0,8 milijardi evra, bili su odgovorni za pad. Nasuprot tome, poslovanje sa stanovništvom u Rusiji uvećano je za 0,3 milijarde evra.
Depoziti klijenata uvećani su za 0,6 milijardi evra i iznose 66,9 milijardi evra. Dok su kratkoročni depoziti klijenata iz privrede porasli za 0,5 milijardi evra, ovi isti depoziti fizičkih lica opali su za 0,2 milijardi evra. Najveći pad desio se u Češkoj Republici (pad za 0,4 milijarde evra) i u Mađarskoj (pad za 0,2 milijarde evra) zbog valutnih efekata.
Zbog divergentnog razvoja depozita i kredita, odnos krediti/depoziti neznatno je opao na 121%.