Ekonomisti i menadžeri počeli su da izrađuju model onoga što bi se moglo dogoditi kada roboti jednom budu dovoljno pametni da nas odmene u našim poslovnim zadacima. Erik Brinjolfson i Endrju Mekafi u svojoj knjizi ‘Race Against The Machine’ tvrde da nam roboti već sada otimaju neke poslove, i da će nam uskoro oduzimati još neka radna mesta. Nobelovac Pol Krugman govori da će uspon robota umanjiti vrednost znanja i obrazovanja u odnosu na kapital. Ekonomista Karl Smit tvrdi da će prelazom na robotsku radnu snagu nastupiti „preobražaj veći nego onaj koji se dogodio u epohi industrijske revolucije.“
Zašto danas uopšte brinuti o ovom pitanju? Najčešće se navode razlozi kako će za još par decenija eksponencijalno povećanje računarske snage (nazvano „Murov zakon“) iznedriti moć kompjutera jednaku onoj koju poseduje ljudski mozak. Robotska revolucija nas, dakle, čeka već iza prvog ugla.
Problem s ovim argumentom je što, kao što nas je podsetio ekonomista Robin Henson, veštačka inteligencija „osvaja i polje softvera, a ne samo hardvera“. Osvojili smo, za sada, računarski kapacitet približno jednak pčelinjem mozgu, ali to ne znači da umemo da izrađujemo sićušne robote koji se brinu o sebi izvan laboratorija, pronalaze svoje vlastite izvore energije i komuniciraju s drugima, kako bi u divljini izgradili svoja staništa.
I premda je zastupnicima „Murovog zakona, dakle AI“ poznat ovaj argument, oni mu, ipak, umanjuju značaj. U nedavnom članku za magazin ‘Mother Jones’, Kevin Dram je potrošio najmanje 10 pasusa – uz jednu vrlo lepo animiranu grafiku – na “Murov zakon”, ali je, ujedno, četiri nedostatka za njegov argument natrpao samo pod jedan paragraf, uz samo jednu rečenicu posvećenu upozorenjima koja se tiču softverskih poteškoća. On zaključuje: „Istinska veštačka inteligencija će vrlo verojatno biti među nama u roku od nekoliko decenija”.
Ali, nemojmo tako prenagljivati. Predviđanje u AI oblasti je mnogov složenije. Veštačka inteligencija – napredak softvera – može se usporiti jer je za mnoge za mnoge AI tek ‘podzadatak’ u nekim drugim oblastima, ili bismo mogli prisustvovati pomacima koji bi poboljšali efikasnost pojedinih metoda za 20 nivoa veličine. Kako AI postaje sve neumitnija, vlade mogu regulisati AI razvoj kako bi izbegle masovnu nezaposlenost. Moguće je, takođe, i da bi jedan „Sputnik trenutak“ proboja u AI oblasti mogao javnosti ukazati na stvarne mogućnosti koje veštačka inteligencija podstiče, kako se trka među svetskim silama u ovoj oblasti zahuktava. Murovom zakonu su možda odbrojani dani, ili će kvantno računarstvo uzleteti do neslućenih visina.
Bilo bi mudro ispitati kako se AI tehnologija može razvijati, kako bismo osigurali njen pozitivan uticaj (Vodim istraživački institut u celosti posvećen ovom važnom problemu). Ipak, kao što izrađujemo planove za smerove kojima će se u budućnosti kretati AI oblast, nemojmo se pretvarati da znamo više od ovoga.
(Luk Mulhauzer je izvršni direktor Istraživačkog instituta za mehaničku inteligenciju. Piše o veštačkoj inteligenciji, metaetici, i kognitivnoj nauci.