Ubrzo nakon što je prošle godine pomazan za sekretara partije, Ši Đinping je poveo čitav Stalni komitet Politbiroa u obilazak izložbe Put podmlatka u pekinškom Nacionalnom muzeju. Tamo je, stojeći pred sablasnim slikama nekadašnjeg poniženja i novijeg vojnog i ekonomskog uspona Kine, obećao da će raditi na ostvarenju „Kineskog sna“.
„Svako ima svoje ideale, težnje i snove“, rekao je. „Ja lično verujem da je dostizanje velike obnove kineskog roda najmoćniji san kineskog naroda danas.“
Izložba koja je kompletirana 2009. u slavu devedesete godišnjice Narodne Republike Kine, pripoveda o epskom padu i parčanju Kine u kandžama stranih sila i borbi komunističkog naroda za obnovu nacionalnog ponosa, dostojanstva i snage.
„Ozbiljnost patnji koje je kineska nacija pretrpela i ogromne žrtve koje je podnela u savremenoj istoriji nemaju pandana u svetu“, istakao je Ši. „Posle više od 170 godina neprekidne borbe od Opijumskog rata, kineski narod konačno upravlja svojom sudbinom i vredno radi na najvećem pokušaju razvoja koji je svet ikad video.“
Savremeni kineski lideri od Sun Jat Sena do Šija pokušavali su da definišu svoju politiku kroz niz poletnih slogana, i Kineski san je najnoviji u tom arsenalu. U nastavku Šijovog govora, Kineski san je polako poprimao šovinistički ton. „Danas smo bliže nego ikad postizanju velikog preporoda kineske rase“, rekao je svojim partijskim kolegama iz rukovodstva, „i uvereniji smo nego ikad da imamo ono što je potrebno za uspeh“.
Tog dana kad sam posetio izložbu, stotine vojnih oficira pažljivo su proučavali mape „izgubljenih teritorija“ i zaplenjeno japansko oružje, dok su drugi bili opčinjeni dioramom pod naslovom „Dve bombe, jedan satelit“ koja veliča detonaciju atomske i hidrogenske bombe i uspešno lansiranje satelita u vreme kad su milioni proživljavali strahote Kulturne revolucije.
Izraz Kineski san bio je naslov kontroverzne knjige iz 2009. autora Liu Mingfua, pukovnika Narodno-oslobodilačke armije. Knjiga je prvobitno bila zabranjena zbog ratobornih izjava o ukidanju američke hegemonije i preuzimanju globalne dominacije, pa ponovo objavljena nakon Šijeve posete muzeju, a sada se može naći u mojoj lokalnoj Sinhua knjižari, vidno istaknuta pored zbirke eseja o Kineskom snu u izdanju Biroa za propagandu.
Sa pozivima na obnovu spartanskog, vojničkog duha, ova knjiga sledi liniju obračuna novog rukovodstva sa korupcijom i raskošnim životom članova partije. Vojska (a naročito njeni „nasledni generali“) obezbeđuje ključnu podršku i savetnički tim Šiju, a čvršća spoljna politika Kine odraz je moralističkog nacionalizma na kome se temelji njegova etatistička vizija.
Tekuća partijska kampanja štednje – skicirana u „propisu u osam tačaka“ Politbiroa izdatom radi ispravljanja „radnih običaja“ – podseća na maoističku „masovnu liniju“, kada su slogani poput „iz masa, za mase“ pokušavali da održe partiju u dodiru sa narodom i njegovim željama.
U toj tradiciji – za razliku od svojih američkih kolega – partijski lideri kao i partijske publikacije tvrde da je Kineski san kolektivni poduhvat. „Kineski san podrazumeva da kad je nešto dobro za državu, dobro je i za naciju i svi imaju koristi“, pisao je početkom godine dnevni list Ženmin žibao u uvodniku. „To je deo kulturne tradicije istočnog kolektivizma u kojoj velika i snažna država garantuje sreću naroda i omogućava svima da uživaju prednosti državnog razvoja.“ U članku sa naslovne strane 1. aprila, ovaj list se vraća istoj temi: „Individualni snovi i državni snovi su međusobno povezani.“
Tu se krije nestabilni paradoks Sijeve nove političke maksime. Čiji su snovi važniji, partijski ili narodni? Polisemična priroda kineskog pisma znači da žonguo meng može da se prevede i kao „kineski san“ i kao „kineski snovi“.
Na Weibu, kineskoj verziji Tvitera, građani raspravljaju o novoj frazi i svojim snovima i košmarima. Odgovarajući na vest o porastu inflacije i novim porezima za mala preduzeća, na primer, medijska ličnost i kasnija direktorka tehnološke kompanije Vang Lifen nedavno je napisala, „Nova vlada nema nikakve šanse da stekne poverenje privatnih preduzeća; Kineski san je besmislica.“ „Samo vođe imaju snove,“ napisao je drugi građanin, „mi nemamo pravo ni da sanjamo.“
Ali ima mnogih drugih koji podržavaju partijsko zalaganje za kinesko bogatstvo i snagu u zemlji i inostranstvu. Za mlade vojnike i nacionaliste, čvrsta partijska vladavina je garancija njihovih snova o očuvanju kineskog suvereniteta nad Tibetom, Sinđangom i nenaseljenim ostrvima u južnim i istočnim kineskim morima.
Međutim, drugi samo sanjaju o tome da se obogate. Pošto je otkupila prava za popularnu emisiju Američki idol, šangajska televizija Zmaj nazvala je svoju verziju Glas Kineskog sna. Emitovanje počinje u udarnom terminu idućeg meseca, sa poznatim ličnostima kao sudijama i kompanijom Ford Motors kao sponzorom. Da li će se uskoro i majice sa motivom „Kineskog sna“ naći u prodaji?
Ali partijska država i dalje je snažna, i kontroliše svoj nacionalni brend – što je shvatio satiričar Su Lin kada je njegova pesma o Kineskom snu izbrisana sa popularnih video sajtova. U Sijevoj viziji nema mesta za stihove poput: „Kineski san nije san o diktaturi i autoritarnoj vlasti… To je narodni san, san o demokratiji i ustavnoj vladavini.“
Prizivanjem Kineskog sna, Ši Đinping je stvorio snažno oruđe za mobilizaciju naroda. Ali da li partija i dalje ima legitimitet i kapacitet da predvodi ono što će izaći iz ove Pandorine kutije potiskivanih želja, frustracija i stahova?
Šijev prethodnik Hu Đintao u prvo vreme je govorio o „mirnom usponu Kine“ pa zatim o „harmoničnom društvu“ pre nego što je pronašao neodređeniji „naučni pogled na razvoj“. Sijeva administracija još uvek pokušava da nađe svoj glas, i prerano je za prognoze da li će „Kineski san“ definisati narednu deceniju komunističke vladavine ili će na sličan način izbledeti.
Kao opušteniji i sigurniji patriota koji svoj pedigre smatra punomoćjem da vlada, Ši se očigledno razlikuje od svojih prethodnika. Međutim, kao i Hu, i on je čovek koji ne voli rizike, čovek čiji je glavni prioritet očuvanje komunističkog bogatstva i moći. Možda će Ši pokrenuti neophodne reforme, ali nastavak partijske vladavine ostaje ključan za Kineski san, dok će narod i dalje sanjati u svojim spavaćim sobama.
James Leibold, Inside Story, 22.04.2013.
Preveo Ivica Pavlović
Peščanik.net, 06.05.2013.