Zamislite da je Nikola Tesla u svoje vreme bio prinuđen da ubeđuje venčer kapitaliste* (ulagače u početne poslove visokog rizika), ne bi li ove umolio da finansiraju njegove koncepte. Reakcija na njegove “ludačke ideje” je upravo ono što ćete videti na ovom videu . Nažalost, video takođe puno govori o iskrivljenom pojmu rizika i ulaganja, i o sistemu poslovanja po kojem danas funkcioniše Silicijumska dolina.
[*venčer kapitalisti (VC) – ulagači u početne poslove visokog rizika. Venčer kapital: razvojni kapital, ulaganje visokog rizika u mlade firme. Venčer kapital (Venture capital), potiče od specijalizovanih fondova a orijentisan je ka investiranju u mlada preduzeća sa visokim potencijalom za rast, uz prihvatanje određenog nivoa rizika. Tako investiranje, putem dokapitalizacije, ne opterećuje novčani tok preduzeća. Fond rizičnog kapitala čini novac uložen u novonastalu mladu kompaniju, a koja po običaju ima neku novu tehnologiju ili poslovni model u industriji visokih tehnologija, kao što su biotehnologija, IT, softver, itd]
Sinoć sam, piše Om Malik za gigaom.com, tvitovao ovaj video-link o legendarnom izumitelju Nikoli Tesli koji se ubeđuje s ulagačima; istina je ponekad smešnija od svake komedije. Iznenadio sam se ogromnim brojem ljudi koji su se slagali s ovim mojim osećanjem. Otišao sam na spavanje misleći o ovoj njihovoj reakciji, ali i razmišljajući o tome i u kontekstu našeg društva, kojem nedostaju dugoročno razmišljanje i vizionarstvo.
Da je Tesla (pretpostavljam da znate ko je on ) zaista došao danas na jedan VC sastanak, ne bi zadobio ni pažnju a ni novac za svoje ideje jer njegovi koncepti ne bi odgovarali “biznis planovima” i rokovima u kojima bi njegove ideje morale početi da VC-ima donose profit. Prateći jedno duže vreme odnos razvoja biznisa i razvoja tehnologije, uočio sam da su rokovi postajali sve kraći i kraći. Pretpostavljam da je to cena koju je trebalo platiti usled prskanja “dot.com mehura” krajem 1990-tih (ni za ovaj haj-tek biznis nije bilo dovoljno vremena kako bi se dobro razvio; nestrpljivost VC-a da što pre vide “dobar profit” u ovom sektoru prouzrokovala je povlačenje investicija iz njega).
Posledice nakon pucanja mehura
Tokom ovog perioda biznis se transformisao od finansiranja inovacija na finansiranje koncepata i, napokon, projekata. Kako je “dotcom mehur” pukao, firme koje barataju rizičnim kapitalom menjale su svoj fokus. Ovaj vremeski okvir tokom kojeg se vršilo „prebacivanje biznisa na nešto drugo”, jedan je od glavnih razloga što smo danas svedoci sve manjim i tanjim investicijama u razvoj suštinski bitnih tehnologija , dok smo, s druge strane svedoci preusmeravanja dolara u razvoj “mekših” tehnoloških aspekata.
Da, blogeri poput mene vole da ističu činjenicu da su mnogi ulagači zaraženi “sindromom kratkih rokova”. Nemojmo, ipak, zaboraviti da su neki od tih ulagača preduzimali velike rizike koji se ponekad ne bi isplatili.
Klintek (Cleantech) je uništio reputaciju mnogih, a rezultat su milijarde dolara gubitka. Ah, da: postoji i nekoliko retkih, velikih uspeha koji su proizašli iz projekta Klintek, kao što su Tesla Motors i Nest, ali je opšti trend bio “gubitaški”.
Mnogi investitori koji su sve do pre neki dan pružali agresivnu (finasijsku) podršku Klinteku, danas pokušavaju da iznađu oprezniji pristup za Cleantech, čime su se, po svojim metodama, izjednačili sa tradicionalno prekratkim VC rokovima za realizaciju isplativosti svojih biznis planova. Kleiner Perkins Caufield & Beyers, koji upravljaju investicijama u Klinteku, a koje su u jednom tenutku tek tako ostavili na milost i nemilost tržištu, nedavno su promenili taktiku na više načina – posebno nakon što su postali “društveni startap” pa su kao društvo veće grupe dobrovoljnih davalaca priloga/investicija povratili svoja ulaganja.
U nekim aspektima, ovo je trend kojem teže svi investitori. Svi su oni u potrazi za nekim novim Fejsbukom ili Tviterom, ali niko ne želi da na sebe gleda kao na neki novi Juniper ili Intel, ili čak ARM. Ovim ne želim da kažem kako Fejsbuk ili Tviter nisu veličanstvene kompanije, koje nisu ništa manje dramatično uticale na svet. Ono što na šta želim da ukažem jeste činjenica da Silicijumska dolina sve oskudnije finansira “silicijumske kompanije” iz IT, haj-tek i oblasti komunikacija.
Zašto pretendujemo da smo sve učinili u razvoju nove vrste čipova ako još uvek nismo u stanju da zamislimo u koje će svrhe biti namenjeni? Jesmo li, nažalost, prestali da stvaramo vizije smera kojim bi se razvijale tehnologije budućnosti?
Teško je ulagati u budućnost
Razmislite ovako o tome: Da Vinoda Koslu nije podržao Pradip Sindu u realizaciji komunikacione mreže Juniper za brzi prenos masivnih podataka, danas bismo svi živeli u budućnosti koju nam je sagradio Cisco, koristeći njihov hardver kojeg bi pravio i prodavao onoliko koliko želi i po sopstvenoj proizvoljnoj ceni. Danas, da biste izgradili veliku kompaniju kao što je Cisco, morali biste imati duboke džepove. Srećom, Endi Behtolstejm ih ima, i to je razlog što njegova Arista Networks jedan od glavnih razoritelja slobodnih inicijativa.
Cilj nije samo podići prašinu oko ove teme, već da većina shvati kako postoji mnogo više inovacija koje bi trebalo praktično realizovati. Sve današnje zvezde – Dropbox i SnapChat, pa do svake izgledne male kompanije koja iskače iz uobičajenog – jesu zdanja sazdana od ovih “cigala”, a naš je zadatak da te gradivne blokove učinimo što jeftinijim, boljim i većim.
Da, razumem zahlađenje koje se pojavilo na berzi u vezi deonica za elektronske čipove, a investitorima sa Vol Strita bilo je interesantnije da ismejavaju druge nego da npr. rade na osvajanju načina za postizanje petabajtnih brzina. Ne mislim nužno kako je ova vrsta racionalnog razmišljanja loša za investitore, ali, kada su u pitanju fundamentalne inovacije, ukazuju se istinski izazovi sa kojima se moramo suočiti. I zaboravimo već jednom o o čemu to Vol Strit razmišlja – a i nije li venčer tj razvojni kapital za startapove već sam po sebi jako rizični kapital? Ali, rizik je, nažalost, ovih dana postala vulgarna reč.
Neuspeh jeste opcija
Zaboravite startapove za mikroprocesore; ima li, uostalom, ikog ko misli da bi carstvo venčer startapova iz aleje Send Hill Road*, samo da se nekome odatle ukazala prilika, mogla finansirati jedan Amazon – jednu takvu ekonomsku silu koja je u svom početku bilo samo “greška u sistemu”? Verovatno ne. Džef Bezos uopšte nije očekivao da će njegova onlajn knjižara – što je Amazon u početku bio – imati bilo kakav profit u prvih 4 do 5 godina. Ulagači u Amazon su se, u doba kada je Bezosova kompanija krenula, bunili što Džef nema “probitačniji biznis-plan” i što kompanija “ima bedne prihode”…Pa ipak…. A šta reći povodom ajfona? Ista priča. Ako pogledate ta dva primera, i dodate im Guglov “robo-mobil”, Gugl naočari, ili šta rade kompanije poput Tesla Motors, ili Elon Musk… shvatite da je strpljenje vrlina. Nažalost, ovih dana je u Silikonskoj dolini ponestalo strpljenja.
(*Sand Hill Road je magistralni put u Menlo Parku, Kalifornija, poznat po svojoj koncentraciji venčer kompanija. Naziv ove ulice predstavlja simbol privatnog kapitala u Sjedinjenim Državama i može se uporediti s berzanskom ulicom Vol Strit.
Ovo sam napisao na prvu godišnjicu smrti Stiva Džobsa , pa se na isto kratko osvrćem:
Moj dobar prijatelj je najbolje poentirao rekavši kako je Džobs dopustio sebi slobodu da sanja velike snove, a većina nas trebalo bi da uči od njega i svoje snove učini što je moguće većim. Kao što je opštepoznata istina, Silikonska dolina trebalo je da prošle godine bude obazriva u poslovanju. Silikonskoj dolini brzometnog ludila, sitnih ljubomora i razbesnelog “biznisa kratkih rokova” samo je potrebno da se priseti ciljeva većih nego što je izlazak na berzu i kotiranje na njoj. Promena je ono što predstavlja više od naslova – potrebna je priča. A za nju je neophodno strpljenje. S njom je sve daleko temeljitije i dublje. I potrebno je da prestanemo da razmišljamo samo i isključivo o sebi.
Možda je ovaj video dobar podsetnik za sve nas da, iako možda živimo u velikim vremenima, budućnost još uvek čeka na nas da je otkrijemo
Video podržava kampanju Kickstartera kojom se prikuplja novac za gradnju spomenika Nikoli Tesli . I dok mnogima Tesla možda predstavlja samo marku nekog automobila, u stvarnosti je on bio naučnik koji je radio na rešavanju zaista teških stvari. Inače, mi iz GigaOm-a sretni smo jer se naše kancelarije u Njujorku nalaze u Radio Wave zdanju, i to baš na mestu na kojem je Nikola Tesla živeo.