Suštinski se zaista ništa neće promeniti preraspodelom obaveza sa poreza na doprinose, osim što će se produžiti život fondu za PIO koji je na infuziji već celu deceniju, dok se ne uvede i dodatno obavezno privatno socijalno osiguranje. Povećanje neoporezivog iznosa će imati efekata samo kod zarada koje su ugovorene u bruto iznosima i to direktno zaposlenima, dok će kod NETO ugovorenih doći do smanjenja troškova poreza jer će poslodavci uskladiti NETO zarade sa iznosom oslobođena i ta mera ce imati evazioni motiv.
Takođe, noveliranim članom 61. predviđeno je da se prihodima od kapitala smatraju i;
5) stvarni prihodi od izdavanja nepokretnosti
6) pripisanim prihodima od vlasnistva na nepokretnosti
Kao posledica ovakvog razdvajanja prihoda od rada u kategoriju prihoda od kapitala, zakonodavac je uveo elemente dualnih poreza. Motiv za ovo je bilo proaktivno uticanje na uključivanje nekretnina i obradivog zemljišta (pripisani prihodi) u ekonomske tokove, jer se procenjuje da oko 720.000 nekretnina predstavlja mrtav capital, odnosno da nisu ekonomski upotrebljeni ili su u sivoj zoni, i to ima svoje ekonomsko opravdanje i smisao.
Dalje se stimuliše privođenje nameni obradivog zemljišta, pa se tako neće u narednih 5 godina od privođenja osloboditi od oporezivanja, i to je dobra stimulativna odredba, da se konačno vratimo izvornim i konkurentnim prihodima od poljoprivrede.
Međutim ovakvo razdvajanje za posledicu je imalo da se jos više utiče na načelo pravednosti i direktno se još izražajnije uticalo na vertikalnu pravednost. Naime odredbama cl.87 ZPDG prihodi od kapitala nisu oporezovani godišnjim porezom na dohodak građana pa će se tako davanje u zakup nekretnina osloboditi poreza na dohodak građana koji je do promene bio oporezovan u skladu sa čl.87.
I umesto da se po vertikalnoj pravednosti, obveznici sa većom snagom (vlasnici stanova i lokala preko 50.000 eur koji ne žive u njima ili ih ne rentiraju, itd) oporezuju većim porezima oni će sada biti izuzeti od oporezivanja porezom na dohodak građana, samo zato što su pripisanim prihodom oporezovani, odnosno da ih ne bi previše naljutili, pa ce teret neplaćanja poreza na ukupan dohodak građana po ovom osnovu opet ostati na zaposlenima koji realno prikazuju svoje prihode.
Konačno licna zarada preduzetnika novim izmenama ce biti ozbiljnije oporezovana, pa tako je izmenama predviđeno oporezivanje uzimanja iz imovine i korišćenjem usluga privrednog drustva od strane vlasnika za njihove private potrebe. Za posledicu ćemo imati da vlasnici sa skupocenim vozilima neće moći da budu prijavljeni na minimalac, izbećiće se paradoksi da se deca preduzetnika koja se dovoze mercedesima u obdanište zbog prijavljenog minimalca ne plaćaju obdaniste, i druge nepravičnosti kojima su u podređen odnos stavljeni oni koji prikazuju ukupan prihod.
Dakle država nekako stidljivo i plašljivo pokušava da oporezuje ono što treba da se oporezuje, ali nema dovoljno hrabrosti da to učini. To se očito vidi iz predloga izmena i dopuna Zakona umesto da se krene sa sveobuhvatnom reformom poreskog sistema i prelaskom na potrošno orjentisani sistem oporezivanja.
Argumenti:
S obzirom da je Srbija zemlja u tranziciji, što podrazumeva buduće članstvo u EU, smatramo da bi ZPDG morao da se temeljno reformiše i odluči za potrošno orijentisan sistem oporezivanja dohotka, za razliku od sadašnjeg dohodovnog koncepta. Međutim obzirom da se zakonodavac ipak odlučio za neke sistemske promene u skladu sa zakonskim ograničenjima (najviše je moguće 30% Zakona promeniti ili se ide na novi Zakon) utisak je da država nema političke volje da se do kraja suprostavi najmoćnijim građanima, pa po principu ne prevelikog zameranja pokuša da uvede u legalne tokove imovinu koja nije oporezovana. Kao i do sada to se nikada nije pokazalo kao dobro jer se daje signal da je država nemoćna i mogućnost da se i dalje manipuliše imovinom koja ce ostati van dohvata dražave kada je oporezivanje u pitanju.
Predložene izmene nisu do kraja dobre, ali imaju suštinsko opravdanja. Ukidanjem poreza (rasterećivanjem faktora rada), neće se popraviti ekonomska slika u privredi, niti će se smanjiti nezaposlenost (samo će ostati više dobiti vlasnicima). Na ove problem rešenja treba tražiti na drugim mestima, u suzbijanju monopola, kontroli cena, borbi protiv korupcije i ulaganjem u poljoprivredu. Eventualne poreske subvencije za ostvaren razvoj i uvećanje imovine kompanija i broja zaposlenih na kraju godine, kroz povraćaj plaćenih poreza može učiniti da se poveća uposlenost i motivišu poslodavci da zapošljavaju i uvećaju kapital preduzeća, od čega bi dugoročno imali ekonomsku korist i država i zaposleni.
