Pre otprilike dve godine, ljudi iz kompanije Google su objavili bazu podataka od 5,2 miliona knjiga izdatih između 1500. i 2008. godine. Možete da pretražite određeni termin u bazi podataka i saznate koliko se neka reč koristila u različitim epohama.
Baza podataka vam ne govori kako je ta reč upotrebljena, već samo koliko je često upotrebljavana. Međutim, rezultati otkrivaju zanimljive kulturne promene. Na primer, neko je ukucao reč „kokain“ u pretraživač i video da je ta reč bila iznenađujuće uobičajena u viktorijansko doba. Zatim je upotreba lagano padala tokom 20. veka do otprilike 1970. godine, kada je naglo skočila.
Želim da ispričam priču o proteklih pola veka, zasnovanu na istraživanjima rađenim pomoću ovog pretraživača. Prvi element u ovoj priči je rastući individualizam. Istraživanje koje su sproveli Džin M. Tvengi, Kit Kampbel i Britani Džentajl pokazuje da su između 1960. i 2008. individualističke reči i izrazi sve više potiskivale kolektivne reči i izraze.
To jest, u tih 48 godina, reči i izrazi poput „personalizovano“, „sebe“, „isticati“, „jedinstven“, „prvo ja“, „mogu ja to sam“ upotrebljavane su sve češće. Kolektivne reči i izrazi kao što su „zajednica“, „kolektiv“, „pleme“, „deliti“, „ujedinjeni“, „stati zajedno“ i „opšte dobro“ su se proredile.
Drugi element priče je demoralizacija. Studija Pelin Kesebir i Selin Kesebir otkriva da su opšti moralni izrazi poput „čestitosti“, „pristojnosti“ i „savesti“ upotrebljavane sve ređe tokom 20. veka. Reči koje se povezuju sa moralom, kao što su „poštenje“, „strpljenje“ i „saosećanje“ upotrebljavne su drastično ređe.
Sestre Kesebir su identifikovale 50 reči koje se povezuju sa moralom i otkrile da je 74 posto tih reči korićeno sve ređe kako je vek proticao. Neke vrline su posebno pogođene. Upotreba izraza kao što su „hrabrost“ i „moralna čvrstina“ opala je za 66 procenata. Upotreba reči kao što su „zahvalnost“ i „priznanje“ opala je za 49 procenata.
Upotreba reči kao što su „skromnost“ i „smernost“ opala je za 52 posto. Upotreba reči poput „ljubaznosti“ i „predusretljivosti“ opala je za 56 posto. Istovremeno, upotreba reči koje se povezuju sa sposobnošću obavljanja zadataka, poput „discipline“ i „pouzdanosti“ rasla je tokom veka, kao i upotreba reči koje se povezuju sa zaslugama. Sestre Kesebir ističu da su ovakve odlike najrelevantnije za ekonomsku proizvodnju i razmenu.
Danijel Klajn sa Univerziteta Džordž Mejson sproveo je jedno od najopsežnijih istraživanja sa Guglovim pretraživačem. Pronašao je dodatne dokaze za dva elementa koja sam pomenuo. Na temu indivudualizacije, otkrio je da je reč „preferencije“ jedva korišćena do otprilike 1930. godine, ali je od tada upotreba naglo porasla. Što se tiče pitanja demoralizacije, on otkriva dugotrajno opadanje upotrebe termina „vera“, „mudrost“, „morati“, „zlo“ i „smotrenost“ i oštar porast nečega što bismo mogli nazvati društvenonaučnim izrazima, npr. „subjektivnost“, „normativno“, „psihologija“ i „informacija“.
Klajn našoj priči dodaje i treći element, vladavinu. Reči koje se povezuju sa ekspertima pokazuju uporan porast. Isto važi za izraze kao što su „upravljanje državom“, „ekonomska pravda“, „nacionalizam“, „prioriteti“, „desničarsko“ i „levičarsko“. Ovo nagoveštava da su politika i država postale rasprostranjenije.
Dakle, priča koju želim da ispričam je sledeća: u proteklih pola veka društvo je postalo više individualističko. Kako je postajalo više individualističko, ujedno je postajalo manje moralno, jer su socijalno i moralno tkivo neraskidivo povezani. Atomizacija i demoralizacija društva dovele su do određenih socijalnih lomova, koje država pokušava da razreši, ponekad uspešno ali često beznadežno.
Ova priča, ukoliko je istinita, trebalo bi da izazove nelagodu i na desnici i na levici. Konzervativci ponekad tvrde da ukoliko samo uspemo da smanjimo državu na obim koji je imala, recimo, pedesetih godina, onda će Amerika ponovo postati vitalna i slobodna. Ali temeljne socijalne i moralne kulture više nema. Država je mogla da bude manja kad je socijalno tkivo bilo čvršće povezano, ali mala država će imati drugačije, možda i kataklizmičke efekte danas kada to više nije tako.
Liberali ponekad tvrde da naši glavni problemi dolaze odozgo: elita obuzeta sobom, bankarska oligarhija. Ali podaci nam govore da su individualizam i demoralisanost prisutni i u gornjim i u donjim slojevima društva, možda čak i više u donjim. Liberali takođe ponekad tvrde da su naši problemi u suštini ekonomski, i da se mogu rešiti politički, kroz preraspodelu. Ali možda je suština problema ujedno i kulturna. Društvene i moralne tendencije nadilaze predložena redistributivna rešenja.
Dokazi iz nepotpunih podataka kao što su ovi takođe podležu sklonosti podtvrđivanja. Ljudi prepoznaju obrasce u koje i inače veruju. Možda i ja to sada činim. Ali ove postepene promene u jeziku odražavaju tektonska pomeranja u kulturi. O zajedničkim vezama i obavezama pišemo sve ređe zato što one igraju sve manju ulogu u našem životu.