Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić konačno je obelodanio paket mera Vlade, mada, s’obzirom na to da su mediji o većini stavki uveliko izveštavali, može se reći da su mere “procurele” kao i testovi za malu maturu. Najvažnija stavka je ušteda od 37 milijardi dinara na potrošnji ministarstava.
Ukoliko mere ne budu sprovedene, deficit budžeta mogao bi do kraja godine da dostigne 213 mlrd dinara odnosno 5,7% BDP a konsolidovani 6,2% BDP. To je ključni razlog i povod, rekao je ministar Dinkić, što je Vlada pripremila rebalans kao i program ušteda, strukturnih reformi i poboljšanja poslovnog ambijenta. Tako smo došli do paketa koji bi trebalo da deficit ograniči na 177 mlrd dinara ili 4,7% BDP. Računica je sledeća-rebalans predviđa za 92,3 mlrd dinara niže prihode nego u aktuelnom budžetu, od kojih je 75 mlrd dinara manje poreskih prihoda. Zbog toga se smanjuju tekući rashodi za 37,1 mlrd dinara, među kojima je najviše “uzeto” od troškova za zaposlene (26,1 mlrd dinara ušteda). Dinkić je rekao da je plan bio da se do kraja godine uštedi 55 mlrd dinara, ali da su iskrsli novi troškovi: za tranzicioni fond (3,7 mlrd za otpremnine), RTS (2,4 mlrd), za socijalnu zaštitu (2,3 mlrd) kao i za aktivirane garancije za Srbijagas (1,8 mlrd) i za dugovanja reciklerima (1,5 mlrd).
Kao što smo, zahvaljujući dobro obaveštenim izvorima medija, već znali koliko Vlada planira da uštedi, isto tako smo očekivali i plan za rešenje pitanja 179 preduzeća koja zapošljavaju 54 hiljade ljudi a koja dobijaju 750 miliona evra subvencija uz budžetsko pokriće troškova koje prave u redovnom poslovanju (komunalija, gasa, struje,…). Njihov život u limbu restrukturiranja trebalo bi da se završi do juna sledeće godine, ali za neke od njih i ranije: 27 takvih firmi ove godine idu u stečaj a 66 će biti privatizovano. Još 16 preduzeća (kao što su RTB Bor i Petrohemija) proći će kroz “unapred pripremljeni plan reorganizacije” a Vlada će im otpisati stare obaveze i obezbediti socijalni rpogram za višak zaposlenih, kako bi oni nastavili da posluju samostalno. U prvoj polovini 2014. Vlada namerava da preuzme imovinu IMK 14. oktobra, FAP korporacije, Prve petoletke (osim ukoliko je ne preuzme beloruski investitor) i još 13 firmi. Planira se i privatizacija rudnika Resavica (tender će biti raspisan u septembru 2013.), JAT-a, Galenike, Čačanske banke i Dunav osiguranja. Aerodrom Beograd, kao profitabilna firma, biće ponuđen u zakup početkom 2014. godine.
U ostale mere spadaju, prema Dinkićevim rečima, politika nulte tolerancije prema sivoj ekonomiji ali i disciplinovanje javnog sektora u pogledu zapošljavanja i izdataka za plate. Svi direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava moraće da prijave svoje zaposlene u registar a ko to propusti da uradi, neće dobiti platu u avgustu, obećao je Dinkić uz obajšnjenje da je Hrvatska preko kontrole izdataka za plate uštedela 10% na toj stavki pa je tolika i njegova procena ušteda na toj poziciji. Ministar je takođe poručio da država neće pokrivati neosigurane depozite u bankama, s’obzirom na to da su takvi depoziti i Agrobanci i Razvojnoj banci Vojvodine “pojeli” 200 miliona evra budžetskog novca.
Sve u svemu, nema ničeg u paketu mera što već nije podrobno prodiskutovano u javnosti, uključujući i odluku da se ne zamrzavaju plate i penzije, već da se obezbedi povišica od 0,5% u oktobru, još toliko u aprilu 2014. i 1% u oktobru 2014. (“nema se para za više”, kaže Dinkić). Možda je najindikativnija njegova politička poruka-da uspeh paketa zavisi od spremnosti da se ceo sprovede kako je i dogovoreno u vrhu vladajuće koalicije. A to je priča koja tek počinje…
Mere za stabilizaciju drzavnog budzeta možete pogledati ovde.
A Strukturne reforme javnog sektora ovde.