Od trgovinskog sporazuma EU-SAD će uglavnom imati koristi Dejvid Kameron i Sjedinjene Države: za britanskog premijera, ovo je ključni deo plana za osvajanje podrške koja bi Britaniju sačuvala u granicama EU. Za Obaminu administraciju, ovaj pakt je ekonomski trijumf kojim će se povećati broj radnih mesta i izvoz, pišu Vol Strit Džornal i nemačka štampa.
Po WSJ, trgovinski pregovori rezultat su višemesečnog natezanja u kuloarima britanske diplomatije, tragajući za načinom na koji bi se obezbedila podrška trgovinskom sporazumu. Njime bi Kameron postigao “diplomatski gol” – i to baš u vreme održavanja samita G-8 lidera u Severnoj Irskoj, na kojem je on domaćin. Ovaj ekonomski dnevnik još piše da “Za gospodina Kamerona, transatlantska trgovina i investiciono partnerstvo (TTIP) predstavlja mnogo više od običnog trgovinskog sporazuma. To je centralna tačka “kampanje pomirenja” Velike Britanije sa (njenim članstvom u) EU, pre nego što je obećao referendum 2017. […] Gospodin Kameron se može opkladiti da će uspešan TTIP znatno smanjiti pritisak na njega, oko preispitivanja sveobuhvatnih ponovnih pregovora o uslovima britanskog EU članstva do 2017. […] TTIP nudi da se, na politički način, Kameronovoj Britaniji EU učini ponovo prihvatljivom, “opet nedvosmisleno stavljajući Britance u srce Evrope”. Kao podlogu ideji ponovnog približavanja Evropljanima, Kameron će morati da pokaže puno entuzijazma za ovakav ambiciozan projekat; time bi doprineo brisanju sadašnjeg nepoverenja, stvorenog njegovim skorašnjim stavovima oko ključnih EU-UK odnosa.”
Za nemački Velt, sporazum o zoni slobodne trgovine između EU i SAD će „uglavnom biti od koristi za Amerikance”. Prema studiji Bertelsman fondacije, sprovodene od strane Ifo Instituta – kojim su sondirane posledice primene sporazuma o slobodnoj trgovini sa 126 država – u SAD će stvaranje takve trgovinske zone generisati 1,1 milion dodatnih poslova i povećanje BDP-a po glavi stanovnika od 13,4 odsto. Međutim, ovakvi ugovori mogu biti štetni po zemlje koje nisu članice, jer bi zemlje članice onda uvozile manje robe iz takvih zemalja. Ovo bi štetilo i tradicionalnim američkim trgovinskim partnerima kao što su Kanada i Meksiko, koji bi ovim paktom mogli doživeti prosečni pad po glavi stanovnika od 9,5 odsto i 7,2 odsto.
Frankfurter Algemajne Cajtung ističe da bi dalji ishod ovih dogovora mogao rezultirati smanjenjem trgovine unutar EU – Obim trgovine između Nemačke i zemalja južne Evrope opao bi za 30%, […], a za 23% između Nemačke Francuske […], dok se sa SAD povećava za faktor dva. [Kao rezultat toga] carinska unija [zasnovana od strane EU još 1968.] mogla bi biti obezvređena, odnosno izgubiti na svom značaju.
Dnevni list Tageszeitung, sa svoje strane, deli zabrinutost 22 nevladine organizacije, koje ističu da će mere zaštite potrošača biti oslabljene onog trenutka kada se evropska tržišta budu otvorila za Sjedinjene Države.
The Wall Street Journal Europe, Die Welt, Frankfurter Allgemeine Zeitung, Die Tageszeitung