Na listi banaka prva je Intesa, a u osiguranju Dunav osiguranje, finansijski sektor se prošle godine vratio u zonu profitabilnosti, ali je obnovljeni pozitivan rezultat skoro četiri puta manji u odnosu na dobitak iskazivan u prvim godinama od nastupanja krize. Još nema dobrog rešenja za nenaplative kredite.
Banka Intesa je prva na listi pet najvećih banka po aktivi u Srbiji koju redovno objavljuje specijalizovana publikacija časopisa Biznis i Finansije, FINANSIJE TOP. Slede, Komercijalna, Unikredit, Societe General Banka Srbija i Raiffeisen.
Prvih pet banaka po aktivi i dobiti (u 000)
Publikacija FINANSIJE TOP časopisa Biznis & Finansije, predstavlja pregled poslovanja i bilansa banaka, osiguravajućih društava i brokerskih i revizorskih kuća u 2012. godini i prvom tromesečju 2013. godine. Uz to, u publikaciji su izneti rezultati analize dosadašnjeg rada dobrovoljnih penzionih fondova, investicionih fondova u Srbiji i berzi u regionu.
Rang-liste banaka i osiguravajućih društava napravljene su prema podacima iz bilansa stanja i uspeha na dan 31.12.2012. godine Agencije za privredne registre, dok je rang-lista brokerskih kuća napravljena prema prometu u 2012. godini, na osnovu podataka Beogradske berze.
Na listi prvih pet osiguravajućih kuća po aktivi nema promena u odnosu na prošlu godinu: na prvom mestu je Dunav Osiguranje, a zatim slede Delta Generali, DDOR Novi Sad, Wiener Stadtische osiguranje, i Grawe osiguranje.
Prvih pet osiguravajućih kuća po aktivi i dobiti (000)
Dok će prema očekivanjima analitičara nivo nenaplativih kredita u evrozoni dostići svoj vrhunac krajem 2013, godine, posle čega će opadati, u Jugoistočnoj Evropi i kod nas nivo loših plasmana nastaviće da raste. U anketi B&F-a bankari kažu da potraga za formulom za rešavanje rizičnih plasmana još traje. Dosadašnje tehnike rešavanja problema pokazale su se nedovoljnim, a „čekanje boljih vremena“ moglo bi se pokazati kao vrlo skupa odluka, kao što je to već bio slučaj sa finansijskom krizom u Aziji 90-ih godina, kada su pojedine zemlje na kraju prodale portfolije loših kredita sa značajnim diskontima i gubicima, tvrde analitičari.
Da li će Srbija ući u dužničku krizu?
Ovo pitanje smo postavili prošle godine, a slobodno možemo da ga postavimo i ove godine. U međuvremenu su znatno opale kamate po kojima se zadužujemo, ali bi i to uskoro moglo da se promeni, upozorava ekonomista dr Đorđe Đukić. U poslednje vreme investitori su postali sumnjičaviji prema zemljama u razvoju, a naš debakl sa planiranjem deficita budžeta već je imao odjeka kod investitora. Neki su se povukli što je izazvalo pad vrednosti dinara a kako će svetsko tržište oceniti kredibilnost novih mera štednje tek treba da vidimo. „Svaka nedisciplina u održavanju nivoa javnog duga mogla bi nas sagoreti. Toga se najviše pribojavam”, kaže dr Đukić.