Home VestiEkonomija Gujaničić: Srbija će se verovatno uskoro ponovo okrenuti zaduživanju u inostranstvu

Gujaničić: Srbija će se verovatno uskoro ponovo okrenuti zaduživanju u inostranstvu

by bifadmin
Velika je verovatnoća da će se u bliskoj budućnosti naša država ponovo okrenuti emisiji hartija u čvrstoj valuti, što sa jedne strane znači znatno lakši plasman ali i mnogo čvršću obavezu koja ne može inflatorno da se smanji, kaže finansijski analitičar Nenad Gujaničić za Biznis& Finansije Online. Vlada je demantovala da već priprema novu emisiju obveznica
Počev od septembra prošle godine investitori su, generalno gledano, snažno podigli glavna svetska tržišta akcija pre svega kao posledica ogromne količine jeftinog novca koji je tražio svoje utočište. Osim rasta tržišta akcija, usledio je i generalni pad prinosa (kamata) na dužničkim hartijama što smo i mi iskusili kroz jeftinije zaduživanje i pad prinosa na naše evroobveznice, kaže Gujaničić.

Odnedavno investitori počinju da povlače novac iz zemalja u razvoju jer veruju da bi američka Uprava federalnih rezervi mogla okončati program kupovine obveznica.Ta očekivanja uticala su na smanjenje spremnosti investitora da preuzmu rizike, iako je do pre samo nekoliko meseci njihov fokus bio na brzom rastu tržišta akcija, prenosi Frans pres. Prema izveštaju francuske filijale banke HSBC-a za upravljanje globalnim aktivama, tržišta akcija u zemljama u usponu pala su za više od pet odsto u toku jednog meseca.

„Sama činjenica da Fed više neće obezbeđivati likvidnost u meri kao dosad (QE – kvantitativno popuštanje) znači da ima manje para za sve, a najpre „stradaju“ tržišta u razvoju koja su i najrizičnija“, kaže Gujaničić.
investitori
Investitori su juče bili i manje zainteresovani za kupovinu dinarskih papira (zbog čega je prodato tek nešto više od 24% emisije) ali „manja tražnja za dinarskim papirima nije posledica toga već slabljenja dinara u poslednjih par sedmica“, objašnjava Gujaničić.

„Ono što se sada dešava kod nas (slaba tražnja za dinarskim dužničkim hartijama) ipak je više plod naglog slabljenja dinara, koji ugrožava realni prinos investitora. Jer šta vredi nominalna stopa prinosa od desetak procenata, ako se ispostavi u momentu naplate da je tu realni prinos izuzetno nizak ili ga stvarno i nema“. 

Pročitajte i ovo...