Inregrisano korporativno izveštavanje postaće obavezno nakon njegovog formalnog usvajanja na globalnom nivou, koje je planirano do kraja ove godine. U integrisanom izveštaju, koji je prvenstveno namenjen investitorima, sadržani su operativni podaci na osnovu kojih se strategija kompanije može povezati sa podacima iz poslovanja. Prednost i za kompanije i za ulagače je jasan i sažet uvid u način na koji preduzeće kreira i čuva vrednost na kraći i duži rok.
Integrisano izveštavanje predstavlja veoma aktuelnu i „vruću“ temu za preduzeća i investitore. Pol Drakman (Paul Druckman), izvršni direktor Međunarodnog saveta za integrisano izveštavanje ocenjuje da će ovakva forma izveštavanja, kada zaživi u praksi nakon njegovog formalnog usvajanja do kraja ove godine, sigurno unaprediti kvalitet poslovnih izveštaja iz nekoliko ključnih razloga. Pre svega, integrisano izveštavanje upućuje preduzeća da operativno obrazlože svoju strategiju, pa time i da konkretnije ukažu na svoj celokupan potencijal, način korporativnog upravljanja i rezultate poslovanja. To znači da integrisano korporativno izveštavanje ne predstavlja samo zadovoljenje zakonske obaveze, već da pruža sažet uvid u način na koji preduzeće kreira i čuva vrednost na kratak, srednji i duži rok. Tako prezentovane poslovne informacije prvenstveno su namenjene investitorima, te se u tom smislu ovakav način izveštavanja razlikuje od Izveštaja o održivosti poslovanja.
Osnovna prednost integrisanog izveštaja je u tome što, tako koncipiran, pruža mogućnost preduzeću da „ispriča svoju priču“ i korisnicima izveštaja ne ostavlja prostora za nedoumice, nagađanja ili proizvoljna tumačenja. Naime, u postojećim obrascima nije predviđeno da rukovodstvo obrazlaže poslovnu strategiju i način njene realizacije, već je glavni cilj da se strategija svede na operativni nivo. U integrisanom izveštaju sadržani su operativni podaci na osnovu kojih se strategija rukovodstva, odnosno upravnog odbora može povezati sa podacima iz poslovanja. Stoga je jasno da se u integrisanom izveštaju suština i rezultati poslovanja prikazuju objedinjeno.
Šta je prioritet za investitore
Budući da je reč o novoj ideji koja još uvek nije razrađena do kraja (planirano je da prva verzija okvira integrisanog izveštaja bude gotova i usvojena do kraja 2013. godine), veoma je bitno da se sve zainteresovane strane uključe u proces odlučivanja i izrade okvira. U svetu je 80-ak kompanija već učestvovalo u pilot programu koji je imao za cilj da predstavi integrisano izveštavanje pre njegovog formalnog usvajanja i obavezne primene. Iskustva tih kompanija, koje su po prvi put morale da sastave integrisani izveštaj, pokazala su da je za tu svrhu neophodno kreirati pomoćne alate, koji će omogućiti pravovremeno prikupljanje neophodnih informacija.
Pored pomenutog pilot projekta, Savet za integrisano izveštavanje kontinuirano se konsultuje sa investitorima, a u radu ove radne grupe učestvuje 28 institucionalnih investitora. Na osnovu dosadašnjeg zajedničkog rada zaključeno je da je za investitore prioritetno da kroz izveštaj sagledaju kakva je realizacija strategije i poslovnih ciljeva koje je preduzeće postavilo. Takođe, investitorima je veoma važno da dobiju jasan uvid kako se kroz strateške planove i ciljeve povećava vrednost preduzeća na duži rok. Prema njihovom mišljenju, oko 20% tržišne vrednosti kompanije odnosi na materijalna sredstva, a čak 80% na nematerijalna sredstva koja investitori žele da vide u izveštajima.
|
Korporativno izveštavanje: šta jeste, a šta nije jasno
|
|||
| Okvir izveštavanja – kategorije | Šta je jasno u izveštavanju | Šta nije jasno | |
| Strategija | 95% izveštaja sadrži strateške prioritete | 28% o strateškim pitanjima izveštava u osnovnim crtama | |
| Model poslovanja | 77% u izveštajima koristi termin ‘model poslovanja’ | 53% navodi kvalitetne pojedinosti o svom modelu poslovanja | |
| Spoljni faktori | 86% razmatra buduće trendove na tržištu | 21% dovodi u vezu tržišna razmatranja sa strateškim izborima | |
| Porez | 62% od 50 vodećih poreskih obveznika u izveštajima donekle govori o svom pristupu poreskim pitanjima | 34% osim poreza na dobit navodi i druge poreze | |
| Gotovina i dugovanja | 89% kompanija izveštava o svojim dugovanjima | 32% o dospelim dugovanjima izveštava na godišnjem nivou | |
| Održivost poslovanja | 78% u izveštajima navodi neke relevantne pojedinosti koje se odnose na pitanje održivosti poslovanja | 20% uključuje pitanja održivosti poslovanja u strategiju | |
| Segmenti | 92% izveštaja sadrži tekstualni opis uz finansijske podatke | 7% izveštava tako što ispunjava zahteve izveštavanja po segmentima | |
| Osnovni podaci o rezultatima poslovanja | 86% izveštava o vrednostima dobijenim mimo opšteprihvaćenih računovodstvenih principa (GAAP) | 33% jasno i precizno objašnjava i kvantifikuje osnovne činioce finansijske uspešnosti | |
| Rizici | 95% objašnjava prirodu rizika i navodi načine za njihovo smanjenje | 24% objašnjava način na koji su se rizici tokom vremena menjali | |
| Merila uspeha | 93% eksplicitno navodi ključne indikatore uspešnosti poslovanja (KPI) | 25% detaljno navodi vezu između različitih KPI i naknade rukovodstvu | |
| Način upravljanja | 49% izveštaja rukovodstvu sadrži navode o korporativnoj kulturi/vrednostima | 34% jasno navodi konkretne aktivnosti upravnog odbora u toku godine | |
| Integracija | 62% kompanija donekle prikazuje usaglašenost KPI sa strategijom, 28% to čini eksplicitno kroz tabele, brojke, grafikone i sl. | 38% kompanija donekle dovodi u vezu model poslovanja i druge oblasti izveštavanja, najčešće održivost poslovanja | |
Nedoumice u praksi
Stoga se postavlja pitanje kako da se pomenuta sredstva prikažu u izveštaju? Kao primer navode se kompanije kao što su SAP i Microsoft čija intelektualna svojina predstavlja najvažniji deo njihovog kapitala. Pitanje je, zapravo, kako da se pomenuta sredstva obuhvate putem konzistentnog okvira? Nalaženje adekvatnog rešenja je veoma važno, jer za one koji donose odluke o ulaganjima itekako je značajno šta čini većim delom vrednost kompanije (koja su to materijalna i nematerijalna sredstva) i na koji način se ona uvećava.
Naravno, problem u praksi može biti upravo to u kojoj meri će kompanije želeti da iskažu, odnosno da obelodane navedene pokazatelje. Međutim, sve zainteresovane strane imaju isti cilj – da izveštavanje, bilo integrisano ili ne, bude kvalitetno, blagovremeno, objektivno i konzistentno, kako bi kompanije privukle nova ulaganja, a investitori sa više sigurnosti donosili odluke gde će uložiti svoj kapital.
Biljana Bogovac, direktor u sektoru revizije PwC Beograd
Prilog Korporativno upravljanje