Atinski zvaničnici izrazili su zadovoljstvo izveštajem MMF-a, govoreći da je on potvrda da je cena paketa pomoći za spas nekih EU zemalja bila suviše visoka
Analizirajući greške napravljene tokom spasavanja razorenih zemalja evrozone, Međunarodni monetarni fond je priznao da nije na vreme uvidela kakvu će štetu Grčkoj naneti stroge mere štednje.
U proceni spasavanja koju je radio zajedno sa Evropskom centralnom bankom (ECB) i Evropskom komisijom, MMF je rekao da, kako bi pomogao Grčkoj, bio primoran da pređe preko svojih uobičajenih procedura i pravila za pružanje finansijske pomoći.
Zvaničnici Fonda izražavaju ozbiljne sumnje u održivost plana za otplatu grčkog duga čak i nakon pokušaja prvog spasavanja ove zemlje maja 2010, oko kojeg su se tada složili jedino iz straha da ova zemlja ne “zarazi” ostale ekonomije.
Iako se uspelo u zadržavanju Grčke u evrozoni, ovaj izveštaj je i svojevrsno priznanje da je plan za spasavanje imao i značajne neuspehe.
„Poverenje u tržište nije obnovljeno dok je bankarski sistem izgubio 30% svojih depozita, privreda je naišla na mnogo dublju recesiju od očekivane a stopa nezaposlenosti je izuzetno visoka.“
Saslušavši ovaj izveštaj, atinski zvaničnici su jedva prikrivali radost. Oni kažu da je on potvrdio kako je cena koja se od njih tražila – otplata 110 milijardi evra “teškog” paket za spasavanje – bila previsoka za zemlju i onako već preopterećenu ogromnim dugovima, poreskim utajama i ogromnom zonom poslovanja na crno i sive ekonomije.“
Teret primenjivanih mera odbora MMF najteže je pao najsiromašnijima – a privreda se, rekli su, u ovakvim slučajevima uvek strmoglavljuje niz fatalnu spiralu.
„Isuviše dugo su zvaničnici [Trojke] odbijali da prihvat da je program bio jednostavno promašivanje mete, jer su – skrivanjem iza našeg neuspeha – izbegavali da sprovedu strukturne reforme“, rekao je jedan atinski insajder. „Sada, kada se reforme primenjuju, morali su da prihvate ovu gorku istinu.“
MMF je rekao: „Fond je maja 2010 odobrio izuzetno veliki kredit Grčkoj kao stend-baj aranžman, iako gaji značajne sumnje u vezi održivosti duga Grčke. Bilo je potrebno odlučiti da Fond ipak odstupi od svojih utvrđenih pravila i, kada je u pitanju Grčka, napravi izuzetak. Međutim, Grčka je kasno došla u Fond, pa je rok koji smo imali na raspolaganju za pregovore oko programa bilo prekratak.“
Međutim, pošto su se složili da postoje izuzetne okolnosti usled kojih bi se garantovalo sprovođenje ovoo najvećeg slučaja spasavanje u istoriji Fonda, zvaničnici su se daleko više zapanjili posledicama recesije po grčku ekonomiju – one su prevazišle sva njihova očekivanja. Zemlja je sada u petoj godini recesije, a privreda pala za 17%. MMF je očekivao da će pad biti samo 5,5%.
Pri evaluaciji paketa obezbeđenog 2010, MMF je rekao da, „S obzirom na opasnost od zaraze ostalih tržišta, ovim izveštajem se ocenjuje kako je program bio neophodan, iako je Fond gajio sumnje u vezi održivosti (programa za otplatu) grčkog duga“.
„Bilo je, međutim, tenzija između potrebe da se Grčka podrži i zabrinutosti zbog velike verovatnoće da dug ne bi mogao biti održiv“ (što je bio uslov da Grčka, kao izuzetak, dobije pristup novcu MMF).
„Kao odgovor, kriterijum izuzetnog pristupa dopunjen je “spuštanjem lestvice” održivosti (paketa za otplatu) duga. Osnovno je to što je, ipak, pokazano da bi dug mogao biti održiv, kao što uostalom zahtevaju i svi ostali programi Fonda.“
U tom slučaju, dodaje se u ovom izveštaju, „Fond bi bio otvoren za kritiku zbog izrade isuviše optimistične ekonomske projekcije.“
Iako se u izveštaju navodi da je duboka recesija bila neizbežna, od ključnog je značaja što su visoki briselski zvaničnici i evropske prestonice razmišljale o tome da li bi Grčka možda bolje prošla ako bi odbacila evro. Zabrinutost da bi Grčka mogla biti izbačena iz evrozone, te da će se vratiti drahmi, intenzivirala je već ionako teško stanje.
„Poverenje je takođe teško urušeno i usled domaćih društvenih i političkih previranja, kao i usled diskusije među evropskim liderima o opciji grčkog izlaska iz evra.“ Brisel je takođe nastojao da teškim mukama koordinira svoju politiku sa ECB u Frankfurtu, navodi se u izveštaju. „Fond je, po pitanju Grčke i evrozone, doneo odluke na strukturnom nivou, dok su odluke šefova EU i agencija po istom pitanju predugo trajali a stavovi bili isuviše podeljeni.“
Grčki mediji nedavno su izjavili da je generalna direktorka MMF Kristin Lagard opisala 2011. kao „izgubljenu godinu“ – delimično i zbog pogrešnih procena od strane EU i MMF. Provladin list Katimerini piše kako su izveštajem identifikovane brojne „greške“, uključujući i raniji neuspeh poverilaca da se sporazumeju oko restrukturiranja grčkog duga – neuspeh koji je na makroekonomskom planu imao katastrofalne posledice.
„Iz onoga što smo uspeli da shvatimo, MMF posebno kritikuje EU jer se loše nosi s ovim problemom“, rekao je jedan visoki zvaničnik iz grčkog ministarstva finansija.
On je još i dodao: „Ipak, potvrda o ovim greškama će nam pomoći. Već je pomogla, tako što nam je progledano kroz prste. A pomoći će nam da dobijemo i ono što nam je zaista potrebno, kako bismo naš dug uredno servisirali i naredne godine.“
Helena Smit, Leri Eliot, Filip Inmen (Atina)