Svake godine EU domaćinstva i supermarketi bace gotovo 50% jestive i zdrave hrane, dok 79 miliona Evropljana živi ispod granice siromaštva a 16 miliona je onih koji zavise od pomoći u hrani dobijenoj od dobrotvornih ustanova. Poljoprivredni odbor Evropskog parlamenta ponovo je, kao i pre dve godine, pozvao na hitne mere za smanjenje hranljivog otpada, urgirajući da se ovaj prepolovi do 2025, uz poboljšanje pristupa hrani siromašnim građanima EU.
S obzirom da se ogromna količina hrane “gubi” i baca na svim nivoima i fazama – od strane proizvođača, prerađivača, trgovaca, ugostitelja i potrošača – poljoprivredni Odbor pozvao je na efikasnije snabdevanje hranom, apelujući na trgovinske lance da u evropskim i nacionalnim okvirima, sektor po sektor, podstiču neposredne odnose između proizvođača i potrošača, kako bi se što bolje izborili sa ovim problemom koji zahteva urgentne mere.
„Ovo je pitanje predugo zanemarivano, a ovaj papir šalje snažan signal šta to EU treba pod hitno da preduzme“, rekao je izvestilac EP Salvatore Karona (EP: S & D, IT), nakon glasanja o ovoj rezoluciji.
Bolja obaveštenost kao rešenje
Postići do 2025. drastično smanjenje rasipanja hranom – ovo je nova kampanja podizanja svesti koja se promoviše na evropskom i nacionalnim nivoima, kako bi se javnost obavestila o prekomernom razbacivanju hranom, stoji u ovoj rezoluciji. Države članice treba da uvedu kurseve o hrani u osnovne, srednje i visoke škole, objašnjavajući kako je držati, kuvati i odlagati, uz razmenu iskustava iz najboljih praksi.
Lokalne vlasti i mediji takođe bi trebalo da budu uključeni u pružanje informacija i podrške građanima. U cilju popularizacije ideje o održivom korišćenju hrane, članovi Evropskog parlamenta predložili su da 2013. bude evropska godina borbe protiv bacanja hrane.
Pravilno označavanje i pakovanje
Da bi se izbegle situacije u kojima se hrana koju trgovci nude preblizu isteka svog roka trajanja, čime se povećava potencijal za njeno rasipanje, predlažu se tzv. “duplo datirane” oznake, kojima bi se uvelo pokazivanje do kada hrana može biti prodata (sell-by date), a do kada se ona može konzumirati (use-by date, rok upotrebe), kaže se u rezoluciji. Napominje se da bi Evropska komisija i zemlje članice ipak prvo trebalo da korisnicima obezbede da shvate razliku između trenutno korišćenih EU oznaka, kao one vezane za kvalitet – označene „najbolje pre“ rokom – i sigurnosno povezanom oznakom, na kojoj je odštampan „koristiti do“ datum.
Radi sprečavanja nepotrebnih troškova, pakovanu hranu trebalo bi ponuditi u pakovanjima više veličina, a pakovanja osmisliti tako da hrana u njima može što duže stajati. Out-of-date tj hrana čiji je rok na isticaju, kao i oštećeni prehrambeni proizvodi, trebalo bi da se prodaju po sniženim cenama, kažu zastupnici Evropskog parlamenta.
Javne ustanove da favorizuju odgovorne ugostitelje
Službe koje regulišu metod nabavki u ugostiteljstvu i keteringu nalažu da se pravila moraju redovno ažurirati; njima će se obezbediti da se, tamo gde je to moguće, ugovori dodeljuju pre svega onim ugostiteljima koji koriste domaće proizvode, te da ne bacaju ostatke hrane već je radije besplatno dele, ili redistribuiraju siromašnima ili javnim kuhinjama.
Nevoljnike namiriti zaostalom hranom
Članovi EP su takođe pozdravili postojeće inicijative nekih država članica za ponovnom upotrebom neprodate hrane, tako što će je ponuditi onim građanima kojima hrane nedostaje, pri tom pozivajući trgovce da uzmu učešća u takvim programima.