Italija panično pokušava da se izvuče iz krize pa se priseća svih prednosti koje ima, a ne koristi ih dovoljno. Na prvom mestu je turizam. I od bezbroj formi koje turizam podrazumeva oni su se najenergičnije zagrejali za nudistički, odnosno naturistički. Nije to zbog zavodničke komparativne prednosti, nego zato što taj oblik traži najmanje finansijskih ulaganja.
Za početak, dovoljna je samo promena propisa, posle bi krenulo svojim tokom. Teško uhvativa razlika između nudizma i naturizma, mogla bi se svesti na to da nudistu možete sresti odenutog u hotelu, ali naturistu skoro jedino nagog i to u naturističkom kampu. Naturizam podrazumeva veći kontakt sa prirodom, malo asketizma i mnogo više filozofskjiih opravdanja nego nudizam, koji se ne odriče komoditeta. No, da se ne petljam u teoriju koju ne znam a ne uspevam da nađem gde da pročitam kvalifikovan tekst o tome. Rekao bih samo da su evo sada, kad je sezona već počela, italijanske regije rešile da više ne čekaju nacionalni zakon o naturizmu. Ne zaboravimo da je epicentar italijanske prestonice – Vatikan, koji jeste zasebna država, ali i te kako utiče na shvatanje morala u Italiji. Iako ona sama, kako je papa Francisko priznao, trune od nemorala. Dakle, Veneto, Lacio, Sicilija, rešile su da donesu sopstvene zakone o naturizmu i time probiju led. Kad ono led je već davno probijen. Emilia Romanja je još 2006. godine u tišini donela takav zakon, što znači legalizovala turističku golotinju. Abruco nije doneo zakon, ali i bez njega tamo ima toliko naturisata da još samo što im ne dozvoljavaju ulazak u crkvu u „Evinom kostimu“. U Alto Adiđe dvojica Holanđana zakupila su veliki kompleks zemljišta i na njemu otvorili naturistički kamp. Privatni je posed i šta se koga tiče šta se tu dešava, a i sever Italije je nešto drugo.
Veza krize i turizma nije zato što je narod ogoleo pa nema šta da obuče, nego zato što brojni evropski naturisti zaobilaze Italiju ne želeći da se opterećuju proučavanjem u kom mestu smeju da skinu gaće na plaži, a gde im preti ne samo dreka ostarelih vernika, nego i policija koja po sili zakona izriče kazne. Povod da se tome stane na put je čisto materijalistički – godišnje 500.000 Italijana odlazi, najčešće u Hrvatsku, da bi se na miru golišavo šetalo duž mora. To je lepa brojka, ali je čak manje od 1 odsto stanovništva, a po anketama čak 37 odsto Italijana ima sklonosti ka naturizmu. Tržište postoji i valja ga iskoristiti. Stranci su nepregledno veći potencijal. Mamac je u tome da turizam stvara 5 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda (BDP), godišnje realizuje skoro 250 milijardi dolara i pokreće masu od skoro milijardu ljudi. Od toga su nudisti/naturisti još statistički neprecizan, ali značajan deo. Recimo, barata se podatkom da u Evropi ima 30 miliona a u SAD čak 40 miliona pripadnika te mase. Iako golišavi, dakle bez džepova, oni ipak spadaju u bolju klasu potrošača. Da bi im to olakšali u Hravatskoj su još pre dve decenije napravili ogrlice čije su „perle“ određene vrednosti. Pa kad se, trošeći perlu po perlu, ogrlica istroši da postane narukvica, pa prsten – valja kupovati plastične pare ponovo.
Što se etike tiče pomislimo samo na to da se mi ipak rađamo goli, da je Bog Adama i Evu stvorio gole – ako je za verovati, da umetnost od kad postoji lepotu nalazi u nagom telu, a patetiku u uniformama. Brazilski milijarder, trgovac nekretninama, finansijski mag i galerista sa osećajem za novac i lepotu, Ariano Kavalkanti de Paula, ima sledeću definiciju: Prava suština umetnosti je lepota sjedinjena sa senzualnošću golog tela, često uz smutnju jedva primetne vulgarnosti. Golotinja je uvek uznemirujuća, izazovna i iznenađujuća“. Pikaso, neobuzdani umetnik, mnogo je određeniji: „Umetnost nije neporočna, zato je treba držati daleko od svih onih čistunaca i neznalica… Da, umetnost je opasna. Ako je neporočna, onda nije umetnost“. Toliko kao orijentacija iz dva različita, u osnovi životna i bliska ugla.
Što rekao Marks, moral je istorijska kategorija pa se zajedno sa njim i golo telo ljuljalo kroz istoriju od obožavanja do zabrana. Tvrde da najstariji dokazi nudizma potiču iz 1385. godine pre nove ere kada je faraon Aken – Aton forsirao rekreaciju i socijalne kontakte u nagom stanju. Onda dolazi antička Grčka, gde su sportisti na ranim Olipijadama obavezno nagi, ali su isto tako nagi bili i đaci dok slušaju predavanja svojih profesora. Tek je hrišćanstvo u trojstvu sa judejstvom i islamom uvelo stid od sopstvenog tela. Onaj imperator Konstantin, što ga proglasismo Srbinom, smatrao je da je nagost odlika pagana. U 16. veku su puritanci u Engleskoj terorisali ljude do te mere da je postalo amoralno ne samo da se vidi gola noga neke žene, nego i gola noga klavira pa su pravljene presvlake tako da se ništa od toga ne vidi. Krajem 18. veka su Bendžamin Franklin i Dejvid Toro izmislili „vazdušnu kupku“ – razgolićivanje sa opravdanjem da je to zdravo. Predsednik Džon Kvinsi Adam se nag kupao u reci Potomak, pa su po ugledu na njega i ostali skidali svoje „untercigere“ (duks i duge gaće ujedno) jer bi inače potonuli začas. Pravi moderni nudizam lansirali su Nemci početkom 20. veka pa danas svaki nudista kad hoće da krene negde na odmor prvo pogleda da l’ mesto ima oznaku FKK (Freie Körper Kultur). Taj pokret nikao je uoči nacizma, a oni su ga oberučke prihvatili i dali mu ideološku dimenziju. Režiserka Leni fon Rifenštal napravila je mnoštvo filmova koji su ode nagom telu. Fašizam je propao, a FKK je ostao i proširio se na čitavu severnu Evropu, kao emitente i jug kao apsorbente članstva. U ovo ne bih mešao onu „erotic / porno“ maniju sa YouTubea. Toliko.
Probao sam, ali sam ostao „tekstilac“ (tako nudisti/naturisti zovu nas koji se kupamo u gaćama). Bar sam shvatio zašto plivači takmičari nose one pripijene gaće. Mom prilično pretencioznom plivanju smetala su landaranja. Inače stanovišta sam da ništa što ne ugrožava druge ne bi smelo biti suzbijano. Nudisti/naturisti su najpitomija vrsta ljudskog roda, natprosečno obrazovani, čak vrlo druželjubivi (do određene mere) i jednostavno fini svet. Interesantno je da se nudizam javio u doba „Velike“, a da je sada u ovoj „Dugačkoj“ krizi dobio svoj rivajval. Evo i dokaza: u Španiji postoji 230 autorizovanih naturističkih plaža, u Francuskoj 200, u Hrvatskoj 48 prema italijanskim izvorima, a oni valjda znaju jer su najčešći gosti. U Italiji, iz čijeg moralističkog mraka beže, postoje samo 4 autorizovanje plaže za naturiste. „Ako želite veći profit od turizma, gospodo parlamentarci nije potrebno da vi skinete gaće, nego samo da dozvolite da to drugi urade svojevoljno“ – tako TV program „Slow Tour“ protežira ovu granu turizma kojoj proriče veliku budućnost.
Milutin Mitrović