Na brifingu za novinare koji je organizovala Delegacija Evropske unije u Srbiji zbog obeležavanja juna kao meseca ekologije, menadžer za projekte iz oblasti ekologije pri Delegaciji EU Rajner Frojnd objasnio je na koji način će EU doprineti očuvanju i unapređenju zdravije životne sredine u Srbiji.
On je izneo podatak da zagađenje širom sveta odnosi sve veći broj života – u EU samo zagađenje vazduha izazove 500.000 smrti godišnje. Zemlje poput naše često zaostaju za Unijom u pogledu dometa ekoloških mera. Kada političari tvrde da su ulaganja u određene održive projekte skupa, Frojnd predlaže da im se predoče sledeći podaci: troškovi projekata za čistiji vazduh i smanjenje industrijskog zagađenja u kojima je EU u Srbiji asistirala bili su 1.992 miliona evra a korist od njih meri se sa 14.737 miliona evra. Ukupno je za projekte na očuvanju čistoće vode, vazduha, smanjenju otpada i drugih zagađivača u Srbiji dato 10.584 miliona evra a korist od toga meri se sa 25.333 miliona evra.
Osim političke volje, da bismo se približili standardima EU potrebna je i promena mentaliteta. U Uniji je u svim ekološkim projektima uočljiva participacija građana, kako kroz saradnju, tako i na početnom nivou – kada se donose odluke o njima. Očuvanje životne sredine 70% građana EU vidi kao prioritet, dok je taj procenat u Srbiji samo 4%. „Razumem i zašto, vi imate i druge brige, ali u jednom trenutku, sa rastom standarda, shvatićete da je ovo veliki problem“, rekao je Frojnd.
Evropa je to shvatila i kontantno radi na unapređivanju legislative. Veliki problem joj je odnos privrede prema životnoj sredini, jer se više isplati nepoštovanje određenih propisa, pa čak i plaćanje kazni za isto. Zato je u EU sada sistematsko i učestalo zagađivanje od strane neke kompanije prepoznato kao krivično delo, pa osim novčane kazne za njega prete i sankcije druge vrste, na primer zatvor.
U Srbiji i dalje nije česta praksa da se kažnjavaju zagađivači, niti postoje kompletna i efikasna pravna rešenja za to. Dok u Nemačkoj npr. u centar mnogih gradova ne možete ući sa automobilom koji je veliki zagađivač, u Srbiji su stara vozila, inače veliki zagađivači, i dalje česta pojava na putevima. Loš kvalitet benzina, preterana starost vozila, grejanje na drva i ugalj, a ponekad i na gume i na plastiku, i još mnogo negativnih navika, uništavaju kvalitet vazdha u Srbiji. Treba još dosta raditi i na poboljšanju kvaliteta vode i upravljanja smećem, jer je Srbija jedna od zemalja koje najmanje recikliraju na starom kontinentu. Što su razvijenije i što im je standard viši, zemlje EU imaju sve manje otpada, zato što se vode sledećom logikom – proizvodnjom ambalaža i stvari koje je moguće koristiti više puta, ako je to nemoguće onda bar recikliranjem a ako i to nije moguće iskorišćavanjem ovih materijala bar za proizvodnju energije. Tek u krajnjoj instanci, kada su sve ove mogućnosti iscrpljene, one se odlučuju za odlaganje ambalaža i predmeta na deponije.
Srbija na ovom polju kaska za EU, ali se i u njoj vide pomaci. Još jedan od napora državnih organa da unapredi životnu sredinu koji je nastao kroz saradnju sa EU je donacija od 38 miliona evra kroz MISP program za pripremu, sprovođenje i izgradnju 5 projekata u oblasti zaštite životne sredine: izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda Šabac, izgradnju centralnog prečistača za preradu otpadnih voda Vrbas-Kula, izgradnju regionalnog sistema za vodosnabdevanje i gradnju regionalnih sanitarnih deponija u Sremskoj Mitrovici i Šapcu, i u Pirotu.
U toku je i kampanja „Ne prljajmo Srbiju“ sa ciljem da se stanovništvo zemlje upozna sa blagodetima života u čistoj sredini, i načinima da se ona očuva.
Osim što od Unije možemo dosta da naučimo o regulativi, EU je i materijalno podržala borbu za zdravu životnu sredinu u Srbiji – od 2000. do 2013. godine ukupna pomoć od 700 miliona evra stigla je u našu zemlju, trenutno se koristi još 113 miliona evra i planirane su investicije EU od još 73 miliona evra.