Najveći deo prvog polugodišta 2013. godine obeležio je pozitivan impuls globalnih investitora prema domaćim finansijskim instrumentima. Nastavljen je trend spuštanja dinarske krive prinosa započet u četvrtom kvartalu prethodne godine, a najizraženiji cenovni rast imale su dugoročne obveznice Republike Srbije. Zainteresovanost portfolio investitora za domaćim javnim dugom bila je praćena i jačanjem domaće valute prema EUR. Ovakav ambijent pozitivno je uticao i na domaće tržište akcija, pa je reperni indeks Beogradske berze u prva četiri meseca ove godine ojačao skoro 11%, uz značajno veću likvidnost trgovanja u odnosu na prethodnu godinu.
Neograničeni izvori jeftinog novca Američkih Federalnih Rezervi (FED) i Evropske Centralne Banke (ECB) bili su glavni pokretači pozitivnog sentimenta portfolio investitora u prethodnim mesecima. Međutim, sa poboljšanjem makroekonomskih pokazatelja u američkoj privredi, predstavnici FED-a su pokrenuli pitanje redukcije aktuelnog programa monetarne relaksacije (Quantitative Easing 3). Ova najava je inicirala oštru cenovnu korekciju većine finansijskih instrumenata, a najviše se odrazila na hartije od vrednosti u zemljama koje su slične Srbiji (tzv. emerging i frontier tržišta). Tržište domaćeg javnog duga pogođeno je padom interesovanja stranih investitora za dugoročnim instrumentima, ali su prinosi na primarnom tržištu ostali skoro nepromenjeni. Finansiranje budžetskog deficita je pokriveno, pa Uprava za trezor, za razliku od prethodne godine, nije bila pod pritiskom prihvatanja viših kamatnih stopa. Negativan sentiment se tokom maja i juna preneo i na međubankarsko devizno tržište, kroz povećanu tražnju za deviznom aktivom. Dinar je u drugom tromesečju depresirao skoro 2%, a Centralna banka je prodajom EUR sprečila intenzivniju depresijaciju u kratkom roku. Slabljenje domaće valute pozitivno je uticalo na kretanje EUR krive prinosa državnih hartija od vrednosti. EUR obveznice nastavljaju trend cenovnog rasta, ali uz niži obim realizacije u odnosu na prethodne kvartale. Za razliku od domaćeg tržišta, USD evroobveznice Republike Srbije odmah su odreagovale na najavu redukcije QE3 programa, pa je njihova cena korigovana preko 2 procentna poena od sredine maja. Tržište akcija takođe je bilo praćeno oštrom korekcijom cena. BELEX 15 je u poslednja dva meseca izgubilo skoro 20% , čime je celokupan pozitivan trend iz prvog kvartala izbrisan. Solidni finansijski rezultati domaćih listiranih kompanija nisu mogli ni delimično da kompenzuju talas negativnog sentimenta portfolio investitora.
Sa prinosom od 8,06% u prvoj polovini 2013.godine, DUNAV DPF je imao najbolji rezultat u industriji dobrovoljnih penzijskih fondova. U skladu sa učešćem u imovini, cenovni rast dugoročnih dinarskih obveznica Republike Srbije dominantno je uticao na performanse portfolia. Fond je nastavio da povećava udeo kamatnih instrumenata u portfoliu, pa je izloženost prema obveznicama na kraju juna dostigla 84,49% neto imovine. Povećanje fixed income segmenta uticalo je istovremeno i na značajno smanjenje novčanih pozicija u odnosu na početak godine. Fokus ulaganja je bio usmeren i na devizne instrumente, što je obezbedilo i povećanje ukupne valutne izloženosti. Udeo devizne aktive u neto imovini Fonda na kraju juna je iznosio 12,09%, napsram 10,18% na početku godine. Prinosni gep između domaćeg i inostranog tržišta deviznih obveznica uticali su na donošenje odluke o početku ulaganja u inostranstvo, kroz kupovinu dolarskih evroobveznica Republike Srbije. Investiciona politika prema portfoliu akcija bila je usmerena na realizaciju profita od pojedinih pozicija, što je redukovalo ovaj segment aktive na 4,16% (učešće na početku godine je iznosio 8,32%). Terminska struktura portfolia izmenjena je u korist kratkoročnih pozicija kao posledica približavanja roka dospeća obveznica koje je Fond kupovao u prethodnim godinama.
Izvor: Bilten Dunav dobrovoljnog penzijskog fonda