Banke su još uvek oprezne prema bitkoinu, mada postoji sve više potvrda o popularnosti univerzalne svetske digitalne valute. Ova zainteresovanost za globalnu sajber-monetu ne može se više previđati u nedogled. Od trgovine do naplata i isplata, bitkoin nudi obilje mogućnosti – ali i pretnje – po banke, naravno.
Na nedavnoj konferenciji ‘Docklands’ u londonskom neboderu One Canada Square, nije bilo mesta ni za stajanje dok je na stotine ljudi pažljivo slušalo o najnovijem razvoju događaja u svetu bitkoina. Odziv je bio neverovatan, i to za valutu za koju većina ljudi do pre godinu-dve nije ni znalo.
Ipak, uz nametljive kule Canary Wharf-a koje su se nazirale kroz prozor – sedišta bankarske zajednice Londona – bilo je lako primetiti i da zaposleni koji rade u ovim kulama upadljivo ‘odsustvuju’. Prostorija je bila krcata preduzetnicima, investitorima i novinarima – ali ne i bankarima.
Odsustvo bankara ilustruje ambivalentnost banaka prema bitkoinu (bitcoin) – ali, taj osećaj obostran, kažu neki od predstavnika bitkoin zajednice.
Zak Harvi, koosnivač Lamassu-a, predstavio je svoj Bitkoin bankomat – što je bio najznačajniji momenat. Na pitanje zašto njegova mašina isključivo konvertuje vrednosne papire u bitkoine, ali ne prihvata i debitne kartice, on je odgovorio: „Nisam želeo da imam posla s bankama.“
Među mnogima koji pripadaju ovoj “kriptomonetarnoj zajednici” postoji osećaj da su banke deo zastarelog režima, koji će sasvim sigurno biti zbrisan nadolazećom plimom bitkoina. Govornici i delegati na konferenciji jedinstveni su u stavu da bitkoin predstavlja novu finansijsku paradigmu, čineći postojeću finansijsku infrastrukturu i prakse zastarelim. U svetu deflacije*, ograničene količine kapitala, biće većeg pritiska na one koji odlučuju o tome kako alocirati kapital. Ako bi dosadašnje kvantitativno popuštanje** predstavljalo glavno oružje u aktuelnom ratu protiv ekonomske krize, bitkoin predlaže jednostrano “razoružanje” usred bitke.
(Deflacija* – smanjenje količine ili raspoloživosti valuta ili kredita, koji utiču na pad cena). Kvantitativno popuštanje,Quantitative easing (QE)** – nekonvencionalna monetarna politika centralne banke kojom se ona koristi radi podsticanja nacionalne ekonomije. QE se primenjuje u slučaju kada je standardna monetarna politika postala neefikasna. Centralna banka sprovodi kvantitativno popuštanje kupujući finansijska sredstva od komercijalnih banaka i drugih privatnih institucija, čime se povećava monetarna baza.Ovo se razlikuje od uobičajene politike kupovine ili prodaje državnih obveznica kako bi se tržišne kamatne stope održale na određenoj ciljnoj vrednosti)
Ovo je zastrašujuća pomisao. Ali, za one koji u korišćenju QE “oružja” uočavaju više pričinjene štete nego koristi, bitkoin predstavlja nešto daleko benignije – daleko bezopasnije no što je to bila dosadašnja primena QE bankarskog metoda.
„Bitkoin je najveći “remetilac” ustaljene bankarske rutine. Ova virtuelna moneta je nešto najkrupnije što se proteklih decenija desilo u finansijskim sistemima“, kaže Nik Šalek iz investitorske kuće Ribbit Capital. Kreiranjem nečeg potpuno novog kao što je bitkoin omogućava se veća inovativnost nego što su to jalovi pokušaji ponovnog oporavka i izgradnje finansijskog sistema na postojećoj infrastrukturi, kaže Šalek.
Bitkoin je valuta ali i mreža za plaćanje, a njena vrednost leži i u tome što funkcioniše u „u daleko većem redu veličine“ od svoje tržišne pokrivenosti kao valute; procenjeno je da bitkoin platna mreža u opticaju ima oko 1,5 milijardi dolara, kaže Tamaš Blumer, direktor tehnološkog start-apa Bits of Proof, koji omogućava svojim klijentima da iskoriste moć bitkoin mreže.
Mogućnost kreiranja pravila za bitkoin trgovinu, npr. transakcije sa dve odvojene organizacije istovremeno i propisivanje sredstava kojima obe strane mogu pristupiti samo ako su zajedno, omogućava ljudima da kreiraju sopstvene povereničke sporazume – time su banke, kao posrednici u transakcijama, izbrisane.
Kreditna pisma koja se koriste u trgovini i finansijama sada mogu biti zamenjena bitkoinom, čime banke, pravnici i drugi posrednici bivaju izuzeti iz transakcija kaže Blummer, koji je i sam bivši bankar. „Bitkoin će eliminisati mnoge od tih prepreka koje stvaraju (upravo bankarske) ekonomske aktivnosti – banke u ulozi posrednika (za mnoge finansijkse transakcije) ne moraju ni da postoje, jer ne postoji stvarna potreba za (svim) njihovim finasijskim uslugama“, kaže on.
Bitkoin zajednica može se podeliti u tri grupe, kaže Šakil Kan, anđeo-investitor i osnivač Coindesk-a: 1. anarhisti, koji bitkoin vide kao način za rušenje sistema; 2. idealisti, koji nemaju poslovnog iskustva, i 3. kapitalisti koji u bitkoinu vide priliku da zarade novac, iako gaje veoma malo sinergije i interesovanja za suštinu “bitkoin ekosistema”.
Idealni bitkoin start-ap bio bi kombinacija dve poslednje grupe, kaže on, ali anarhisti nisu ti s kojima bi investitorima bilo najprijatnije da sarađuju i vode posao. Neki gaje snažno uverenje da obe strane moraju naučiti da žive – ili čak da zavole – jedni druge kako bi se postigao napredak. Drugi – kao što je to virtuelna monetarna menjačnica Ripple – sebe svesno pozicioniraju kao budući link koji bitkoin spaja sa finansijskim grupacijma.
Ovo će tek postati očigledno ako-i-kada se banke budu pokrenule ka sajer-kapiji Ripple sistema, što se, konačno, i očekuje. Poznato je da već postoje brojni ‘subjekti’ koji su napravili takav potez – mada takvi još uvek ne pokazuju interesovanje da se sasvim odreknu svojih bankovnih kartica, niti očekuju da taj potez neminovno i načine.
Problem je u tome što ima dosta pobornika bitkoina koji ga, ipak, još uvek ne razumeju u potpunosti, pa stoga nisu ni u mogućnosti da tačno utvrde sve rizike vezane za “virtuelni novac”. Lakše je, naravno, samo sedeti po strani, dok, vremenom, ne počnu da ga dosta bolje shvataju. Ovim se nesporazumom, međutim, izjednačavaju njihova prividna nezainteresovanost i antipatija.
„Uvek će postojati potreba za bankama koje izdaju kredite, kao i za poboljšanjima u sferi kvaliteta njihovih kredita“, kaže Blumer. „Ako budu pametni, bankari će prigrliti tehnologije – neće ih odbacivati, kao što sada rade.”
On se, međutim, pribojava kako se takav proces “shvatanja” kod bankara ne dešava. „Prirodno je da “alternativne” tj industrije koje idu mimo uobičajenih procedura prednjače – nigde ne postoji ništa što bi bilo konkurentnije od crnog tržišta (kakvo je danas, u neku ruku, tržište virtuelnim bitkoinom)“, kaže Blummer. „Ali, što više trgovaca bude primenjivalo bitkoin u svojim transakcijama, tim će pre bankari biti primorani da obrate pažnju na njega. Bankari će pratiti svoje klijente (u primeni bitkoina).“
Već bi se moglo obrazovati i neko ograničeno ‘polje’, u koji će korisnici bitkoina stavljati svoje bitkoin depozite, ili sa njega uzimati bitkoine kao pozajmicu (kredit). Ipak, peer-to-peer priroda tržišta znači da korisnici kredita imaju veće šanse da se direktnije obraćaju i komuniciraju sa investitorima. Ako plaćanja i trgovine budu oslobođene, banke u tom slučaju neće zaraditi kao „komisiona kapija pri transakciji“.
Potencijalno je moguće da se bitkoin međubankarska trgovina i transferi pojednostave. I sam bitkoin bi, takođe, mogao biti iznivelisan, i to između samih banaka.
Bitkoin omogućava da male banke koje nemaju globalni uticaj pristupe slobodnom, globalnom sistemu transfera – sistemu alokacije novca kojeg su dosad mogle sebi da priušte samo vrhunske banke.
Banke će, stoga, morati da pokažu svoju kreativnost i otvore sa za neminovni dolazak bitkoina, primoravajući sebe na koncipiranje novih načina kako da usluže svoje klijente.
„Jednom kada bitkoin finansijska mreža bude zaživela, neće više biti “neispričanih stvari” i “sitnih slova” na dnu ugovora“, kaže Šalek iz ‘Ribbita’ navodeći kao primer, hedžing instrumente kojima se upravljanje oscilacijama i nepredvidljivim kretanjima na fiinansijskim tržištima.
„Banke će biti važne i za bitkoin mrežu, a neki bankari, s druge strane, već razmišljaju o tome kako mogu da se uključe u biznis kroz bitkoin transfere“, kaže Džered Kena, direktor virtuelne menjačnice Tradehill. Kena, ipak, priznaje, da će „integracija biti najteži deo ovog procesa“.
Obe strane će, napokon, morati da nauče kako da žive u slozi. Na bitkoin koanicama ugraviran je mnogima omiljeni moto: „Vires in numeris“ – snaga (je) u brojevima. Ili, prostije – matematika je iznad mešetarenja.
