Želevši da pruži svoj doprinos u aktuelnoj javnoj raspravi o Nacrtu novog zakona o štrajku, Delegacija nemačke privrede u Srbiji zauzela je jasan stav prema ovom veoma bitnom pitanju a koji je koncentrisan u 5 tačaka:
1. Javna rasprava nije transparentna u javnosti i koncentrisana je na samo tri javne rasprave i to u letnjem mesecu julu, kada se mnogobrojni ključni akteri i dobar deo javnosti nalaze na godišnjem odmoru. Potrebno je, takođe, da se promeni sastav sadašnje Radne grupe i ispoštuje jednaka tripartitnost u dijalogu a što u ovom trenutku nije slučaj.
2. Aktuelni nacrt ovog zakona mnogo je gore rešenje od starog Zakona koji datira još iz 1996. godine i neophodno je ili napisati potpuno novi nacrt ili značajno izmeniti sadašnji koji će ispoštovati kriterijume ravnopravnosti svih strana.
3. Potrebno je da se sasvim precizno jasno navedu prava i obaveze obeju strana u nacrtu kao i u svim drugim članovima koji su nejasni, nepotpuni ili mogu višestrano da se tumače.
4. Za poslodavce sadašnji nacrt zakona (i bez lokauta), potpuno je neprihvatljiv u mnogobrojnim predloženim članovima i, ukoliko se donese u toj formi, znatno će uticati na pogoršavanje i nesigurnost svih privrednih tokova u Srbiji.
5. Ukoliko se usvoji ovako predloženi nacrt kao zakon, on će u ogromnoj meri uticati na usporavanje stranih direktnih investicija u Srbiju a mogao bi da utiče i na dislokaciju odnosno izmeštanje sadašnjih proizvodnih pogona nekih sadašnjih nemačkih i stranih investitora van granica Srbije. Nijedan inostrani investitor ne želi da investira u zemlji gde ima situaciju sa svojom kompanijom u kojoj ne može više da kontroliše sopstvene tokove proizvodnje ili da dovodi u pitanje narudžbenice iz ugovornih obaveza koje su vezane rokovima u procesu serijske proizvodnje.
Direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji, Mihael Šmit, naglašava da je promena aktuelnog Zakona o radu, za koji su sve kompanije zainteresovane, a među njima i 370 nemačkih koje posluju u Srbiji i zapošljavaju preko 25.000 ljudi, neophodna ali da neće ni biti potrebna ukoliko aktuelni Nacrt zakona o štrajku bude ušao u dalju proceduru: „I pored toga što smo pokušali da o ovom Nacrtu i javnoj raspravi informišemo sve naše članice, imam utisak da je veoma mali broj njih uopšte obavešten o tome, mada smo već dobili negativne reakcije o Nacrtu od kompanija koje spadaju u najveće nemačke poslodavce u zemlji. Ovde se ne radi samo o dva-tri člana Nacrta.
Veliki broj je nedefinisanih i problematičnih stavki u Nacrtu da bi se on tek-tako i u takvoj formi usvojio od strane Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i kao takav ušao u dalju parlamentarnu proceduru na usvajanje“, mišljenja je Michael Schmidt.
U Delegaciji nemačke privrede u Srbiji su, takođe, mišljenja, da je ovakav Nacrt zakona o štrajku protivan interesima i stranim i domaćim poslodavcima te da će sa eventualnim usvajanjem takvog Nacrta sigurno znatno opasti interes nemačkih preduzeća za daljim direktnim investicijama u Srbiju.