Džinovski meteori, uvećanje Sunca, Barbara Volters pred penzijom i još mnogo toga.
Sledi pitanje: Kako i kada će kraj sveta?
Stiven King, književnik:
Naučnici procenjuju da je Tunguski meteor, koji je 1908. u Sibiru sravnio 80 miliona stabala, proizveo eksploziju hiljadu puta snažniju od bombe bačene na Hirošimu, dok je prečnik rupe na mestu udara bio 45 metara. Nije nemoguće da bismo jednog dana mogli da se nađemo na udaru znatno većeg meteora.
Gerta Keler, paleontolog, Prinston:
Četiri od pet masovnih istrebljenja u istoriji prouzrokovana su vulkanskim erupcijama koje su plavile čitave kontinente. Naš svet bi vrlo verovatno mogao biti okončan eksplozivnom erupcijom u npr Nacionalnom parku Jeloustoun, koja bi (po predviđanjima) trebalo da se dogodi.
Rej Kurcvejl, direktor Google inženjeringa:
Kraj sveta dogodiće se ako mi sami (nekim slučajem) odlučimo da ga okončamo.
Natanijel Rič, autor knjige ‘Mogućnosti protiv Sutrašnjice’:
Postoji verovatnoća da ćemo tokom ovog stoleća prisustvovati globalnoj pandemiji, zemljotresu koji će uništiti Sijetl i San Francisko, katastrofalnim poplavama koje će udaviti Njujork, ili ubistvu još nekog američkog predsednika. Ipak, najopasnija bi bila mogućnost trgovine nuklearnim oružjem. Verovatnoće iz tabela sugerišu nam da bi se ovakvo šta moglo dogoditi (najkasnije) do 2082.
Dipak Čopra, autor knjige ‘Za čim smo još gladni?’ (novembar 2013):
Kraj sveta doći će kao rezultat našeg nerazumevanja, jer Čovek odvaja sebe od sveta koji ga okružuje. Plimski talasi poplaviće kopnena priobalja širom sveta, dovodeći time milione ljudi u stanje izbeglištva, nasilja, rata i haosa. Zemlja će postati proključali kazan. “Eksperiment Čovek” će propasti.
Don Jeomans, planetolog NASA:
Premda malo verovatno, svet kakvog poznajemo mogao bi se okončati udarom velikog asteroida ili komete. Kada će se to dogoditi – još uvek nije poznato. Samim tim, NASA mora nastaviti sa pronalaženjem nebeskih tela potencijalno opasnih po opstanak naše planete i života na njoj – moramo ih pronaći pre no što ova tela pronađu nas.
Maks Bruks, autor knjiga ‘Svetski rat Z’ i ‘Priručnik za preživljavanje Zombija’:
Čepovi za uši. Imaćemo svoje mikro-svetove koje smo odabrali i posebno uredili samo za sebe, komforne i sa prijatnim zvukovima u ušima – tako da nećemo ni stići da čujemo šta se to jezivo događa oko nas.
Nil de Gras Tajson, astrofizičar, Američki prirodnjački muzej:
Svet će biti tu gde je i sad, sa nama ili bez nas, sve dok Sunce jednom ne počne da umire za nekih pet milijardi godina. Tog trenutka će se Sunčeva atmosfera proširiti toliko da će zahvatiti orbite Merkura, Venere i Zemlje koje će postati vrteće ugljenisane žeravice, jedna po jedna, i koje će se spiralno survati ka Suncu. Prijatan dan.
Brus Sterling, pisac naučne fantastike:
Pošto postoji velika verovatnoća da će se naše Sunce ponašati kao i ostale zvezde iz njene kategorije, to znači da će rasti solarna radijacija. To, opet, znači da će zračenja sa Sunca ovaj naš svet učiniti potpuno beživotnim za oko milijardu godina. Za osam milijardi godina, Zemlja će definitivno nestati u užarenoj atmosferi crvenog giganta, u kojeg će se naše Sunce, sasvim izvesno, pretvoriti.
Krejg Hamilton-Parker, medijum:
Do trenutka kada će Sunce postati crveni džin koji će pojesti našu planetu, čovečanstvo će evoluirati do tačke kada će shvatiti kako se izvesnost zadobija jedino potpunom svesnošću – svesnošću da je ta ista svest ukorenjena u kvantnom svetu. Ovi uvidi daće nam čudesnu duhovnu prevlast nad objektivnim svetom i mogućnost da se preobrazimo u super-bića, sposobna da vladaju zakonima fizike i života – čak i unutar samog Sunca.
Tejlor Vilson, nuklearni fizičar:
Mislim da se kraj sveta krije u onome što nismo u stanju da (pred)vidimo: mogući dolazak asteroida-ubice, velika eksplozija gama-zraka sa Sunca, ili neki drugi solarni događaj/ poremećaj. Razlog više da naša vrsta postane “dete zvezda” koje će putovati svemirom i u njemu se nastanjivati!
Sandra-Cing Loh, urednica ‘Atlantika’ i naučne rubrike:
Kraj Sveta – ili barem, po mom osećaju, ovog sveta koji nas okružuje – dogodiće se sledeće godine kada Barbara Volters bude konačno prestala da se pojavljuje u medijima. Najavila je svoj skorašnji odlazak u penziju. Dovoljno sam stara i mrzovoljna da ne želim da se (kao ostali mediji) bavim bilo čime vezanim za ovaj događaj – taj kosmički epohalan trenutak kada velika diva ili nešto-što-liči-na-vesti-ali-to-nije više neće opsedati našu redakciju, niti će Barbara biti udarna vest na nacionalnom nivou.
Natali Anžje, pisac (Njujork Tajms, naučna rubrika):
Život na Zemlji je opstajao skoro 4 milijarde godina. Sisari kao vrsta u proseku traju samo milion godina pre nego što izumru, dok je naša vrsta, Homo sapiens, prešla tek petinu tog puta koji nas vodi ka (samo)istrebljenju. Naravno, tužna istina za vas, mene, i sedam milijardi naših sapatnika je to što će sve biti gotovo najkasnije do 2120.
Bil Mekiben, novinar i ekolog:
U izvesnom smislu, svet kakav smo znali je već gotov. Zagrejali smo Zemlju, istopili Arktik, a morsku vodu učinili 30% kiselijom – najlepši način za istrebljivanje vodenog sveta koje je u toku. Jedino pitanje glasi: koliko je još ostalo fosilnih goriva koje treba da sagorimo, a, samim tim, i koliko ćemo našu planetu učiniti nepouzdanijom i negostoljubivijom.
Obri Plaza, komičarka (Ejpril Ladgejt u seriji ‘Parkovi i rekreacija’):
Koliko već sutra će nas i naše sms poruke sa lica Zemlje zbrisati džinovski asteroid. Ili možda i neće. Možda bi već, ipak, za svaki slučaj, svi trebalo da pobacamo naše mobilne telefone.
Džojs Kerol Outs, spisateljica, odgovorila je jednom originalnom pesmom posvećenom baš ovom pitanju:
Apokalipso
Ima nečeg uzbudljivog u kataklizmi i
u kolapsu Imperija.
Neodložnog, neizlečivog,
Apokalipso i ovo mnoštvo
što usijano bruji i u kojem bi,
nadali smo se, mogli
zaploviti hrabrije, razumnije i uspešnije,
napor da budemo ljudi, „moralni“ i „dobri“,
primiče se najzad, konačno užasno i prosto svom
Kraju