Prema najnovijem godišnjem izveštaju najvećeg svetskog udruženja račinovodstvenih forenzičara ACFE (Association of Certified Fraud Examiners), prosečno preduzeće izgubi oko 5 posto godišnjeg prometa zbog prevara zaposlenih. U svetskim razmerima to iznosi 3.500 milijardi dolara u izgubljenim prihodima kompanija.
Prevare se u proseku otkrivaju za oko 18 meseci, a 77 posto njih se događa u samo šest kompanijskih sektora: računovodstvu, sektoru poslovnih operacija, prodaji, upravi i visokom menadžmentu, i službi za korisnike i nabavku. „Gotovo polovina svih kompanija pogođenih prevarama nikada ne uspe da nadoknadi ni cent izgubljenih sredstava“, ističe se u izveštaju.
Iako su počinitelji računovodstvenih prevara neretko vrlo stručni i vešti u prikrivanju novca i njegovih tokova, oni iza sebe ipak ostavljaju tragove. Osim nelogičnosti u poslovnim knjigama koje mogu otkriti samo profesionalci, postoje i drugi znakovi koji svakome mogu da ukažu na malverzacije. Prema ACFE-ovoj studiji, takvi nagoveštaji su prisutni u čak 81 posto prevara zaposlenih, a najčešće je reč o životnom stilu iznad sopstvenih mogućnosti (36 posto slučajeva), finansijskim problemima (27 posto), neobično bliskoj povezanosti sa dobavljačima i kupcima (19 posto) i problemu preteranog nadzora (18 posto). „To su najpouzdaniji pokazatelji poslovne prevare“, upozorava se u publikaciji.
Analitičari ACFE izdvajaju tri ključna načina koje zaposleni koriste kako bi nezakonito otuđili kompanijski novac: pronevera, korupcija i lažiranje finansijskih izveštaja. S obzirom na različita ovlašćenja i odgovornosti, počinitelji se, osim po načinu sprovođenja prevare, razlikuju i po učestalosti zloupotreba, korporativnoj poziciji i prosečnom otuđenom iznosu. Istraživanje pokazuje da je pronevera najčešća vrsta zloupotrebe (u čak 86posto slučajeva), ali je najmanje štetna po račune preduzeća—prosečno se proneverom otuđi 120.000 američkih dolara. Korupcija, u koju spadaju i mito i sukob interesa, zastupljena je sa 33,4 posto, a prosečna vrednost korupcijskih prevara iznosi 250.000 dolara.
Lažiranje finansijskih izveštaja najsofisticiranija je, najređa (7,6 posto), ali i najštetnija prvara (prosečno milion dolara štete). Reč je o manevrima koji zahtevaju veliku umešnost u računovodstvu, visoka ovlašćenja unutar preduzeća, pa u njima redovno sudeluju visokopozicionirani zaposleni, računovođe, kao i revizori. Upravo zbog navedenih obeležija, ova vrsta prevare se najteže otkriva , posebno ako preduzeće ne koristi usluge spoljnih revizora, odnosno računovodstvenih forenzičara.
Lažiranjem finansijskih izveštaja poslovanje se prikazuje uspešnijim ili manje uspešnim od stvarnog stanja. Umanjivanje stvarne dobiti praktikuje se kako bi se platila niža stopa poreza na dobit. Taj vrlo učestali način potkradanja preduzeća i države posebno je izražen u ugustiteljskoj delatnosti, „koja se neslužbeno smatra liderom umanjivanja stvarne dobiti“, navodi se u izveštaju. Analitičari ističu da su posebno ugrožena mala preduzeća, koja najčešće nemaju sredstava za spoljne forenzičare, te da 50 posto firmi iz ove kategorije nikada ne povrate ukradena sredstva.