Pošto je razvoj tehnologije silikonskih čipova skoro dosegao svoje limite, naučnici iz Laboratorije državnog akceleratora SAD već neko vreme istražuju materijale koji će se najverovatnije koristiti u budućnosti.
Smisao razvoja kompjuterskih čipova je da oni postanu sve manji, brži i štedljiviji. U studiji objavljenoj u poslednjem izdanju naučnog žurnala Prirodni materijali, pomenuti istraživači su opisali uspešne eksperimente provodljivosti električne energije kroz magnetit, prirodno namagnetisani oksid gvožđa, i njegovu sposobnost da se koristi kao tranzistor u strujnom kolu. Naučnici su pokazali da magnetit ima svojstvo da se isključuje i uključuje brzinom od jednog bilona sekunde, što je više hiljada puta brže od sadašnjih silikonskih tranzistora u upotrebi. Međutim, problem je što magnetit mora da se ohladi na temperaturu od -190 C kako bi funkcionisao na taj način.
Ipak, pozitivan ishod ovog eksperimenta je upotreba novog metoda merenja brze provodljivosti. S obzirom da prethodno merenje optičkim laserima nije bilo dovoljno precizno, sada je upotrebljeno pulsiranje x-zraka brzinom od jednog triliona sekunde, kojom je konačno mogao da se uoči trenutak kada je materijal od izolatora postao provodnik. Uočeno je da u tom momentu delovi materijala imaju pojedina „ostrva“ koja se i dalje ponašaju kao izolatori, ali da su se elektroni kretali i kroz te površine, pokazujući da u izuzetno malim vremenskim periodima, uključenje provodnika ne mora da bude potpuno da bi se on ponašao kao tranzistor. „Ovaj nalaz će omogućiti da vremenom prilagodimo materijale i načinimo ih u potpunosti upotrebljivim već u skorijoj budućnosti“, kaže Herman Dur, vođa istraživača na Univerzitetu Stanford. Prema njegovim rečima ekipa naučnika sada eksperimentiše sa vanadijum-oksidom, koji bi mogao da se ponaša slično kao magnetit samo na višim temperaturama.