Azijske centralne banke su se poslednje dve decenije finansijski osiguravale u stranim valutama, ponajviše američkom dolaru. Procenjuje se da devizne rezerve Azije danas iznose oko sedam biliona dolara, ali im preti velika opasnost ukoliko SAD odluče da povećaju granicu sopstvenog državnog duga.
Ministar finansija SAD u Niksonovoj eri, Džon Koneli, ostao je poznat po izjavi „to je naša valuta, ali vaš problem“. Koliko su ove reči tačne i koliko gomilanje deviznih rezervi ne znači uvek i finansiju moć ovih dana saznaće velike azijske ekonomije. Potencijalnu opasnost predstavlja glasanje američkih kongresmena o povećanju dozvoljenog „plafona“ za državni dug, a zbog slične situacije kada je Standard & Poor’s 2011. smanjio kreditni rejting Sjedinjenih Država azijska finansijska tržišta su počela da gube tlo pod nogama usled preterane panike.
U najvećem riziku su Japan i Kina, koji i imaju najveće zalihe dolara. Kako piše Blumberg, Kina se već nalazi u procesu rebalansiranja nacionalne ekonomije i prestanka oslanjanja na prekomerni izvoz, već na domaću potrošnju. Međutim, ako dolar oslabi i juan ojača preko mere, mogao bi da se ponovi japanski scenario od pre godinu i po dana, samo mnogostruko uvećan. Manje ekonomije u Aziji su u tom smislu u boljem položaju jer imaju i manje rezerve u dolarima pa mogu i da ih se lakše oslobode na međudržavnom tržištu. Za velike je možda upravo sada najbolji trenutak za ulaganje makar dela tih rezervi u domaće infrastrukturne i tehnološke projekte. Blumberg prenosi da nije isključeno da se zbog debate o probijanju američkog duga i njegove eventualen posledice po ostale zemlje uskoro biti održan novi sastanak G20 i MMF.