Za sve koji žele da nauče kako preživeti na gradskim ulicama bez krova nad glavom i stalnih prihoda, u ponudi je novi turistički „paket“: beskućnici, u ulozi turističkih vodiča, strancima pokazuju Berlin iz „ekonomski žablje perspektive“.
Za razliku od Pariza, gde se o lokalnim beskućnicima ispredaju urbane legende za turiste – od priča da im umesto novca treba ponuditi čašu vrhunskog vina, do toga da većinu čine bivši bankari koji su se dobrovoljno odrekli pohlepe i smisao života potražili na ulici, u Berlinu je Udruženje beskućnika smislilo nešto mnogo korisnije. Grdaskim vlastima su ponudili i dobili njihovu finansijsku podršku za projekat „Querstadtein“ , čiji je cilj da beskućnike uposli kao turističke vodiče koji će strancima dočarati kako izgleda svakodnevno preživljavanje na ulici. Mada ovakava ponuda predstavlja svojevrsnu revoluciju u zvaničnim turističkim programima, nadležni u Berlinu su ocenili da beskućništvo jeste sastavni deo života svakog većeg grada, sa kojim se turisti ionako susreću, te da je ovakva ideja veoma korisna kao mogućnost da se neki od njih „ekonomski postave na noge“.
U Berlinu ima oko 10. 000 beskućnika koji uglavnom žive po parkovima i na ulicama gradskih četvrti gde su prodavnice otvorene 24 sata, što im daje mogućnost da nešto zarade prikupljajući mnoštvo odbačenih limenki. Osim njih, još 24.000 je prijavljeno na adresi s poštanskim brojem 10999, što faktički znači da su bez stalnog smeštaja, a deo njih zarađuje za život i kroz programe pomoći starim usamljenim osobama, koji podrazumeva opskrbljivanje hranom, sitne popravke u kući, pozive lekara u hitnim slučajevima i sl.
Među novopečenim turističkim vodičima bez krova nad glavom, ima i ljudi sa fakultetskom diplomom. Nemački mediji navode primer Karstena Vosa, koji je svojevremeno bio uspešan menadžer u svetu mode. Priča o tome kako je završio na ulici nema ničeg od već pomenute pariske mitologije o bekstvu ka slobodi. Naime, Vos je bio uspešan menadžer u modnoj industriji, ali nakon što je oboleo od teškog oblika depresije, ubrzano je gubio pozicije i na kraju je otpušten. On je jedan od onih koji su kroz ovaj projekat i uz državnu pomoć, dobili šansu za novi početak, navode u Uduženju beskućnika.
Berlin ima lanac hostela koji najugroženijima omogućavaju spavanje, obrok, tuširanje, brijanje, čak i upotrebu računara i stalnu adresu. Imaju na raspolaganju i četiri ambulante, čak i veterinara za one koji imaju psa ili mačku. Međutim, problem je u tome, kako objašnjava Vos, što je ukupan kapacitet takvog smeštaja za oko 1.000 korisnika, dok je zahteva najmenje deset puta više.