Upravo je održan treći po redu “Špricer fest” u Knjaževcu. Ova manifestacija pokrenuta je sa idejom da se špricer promoviše kao piće koje se pravi od najbojih vina ovog kraja. Njegovi žitelji se nadaju da će kompanija “Agroprocesing”, od nedavno novi vlasnik knjaževačkog “Džervina”, vratiti staru slavu ovom nekadašnjem poljoprivrednom gigantu i u sklopu unapređenja poljoprivredne proizvodnje, oživeti i vinogradarsku tradiciju i proizvodnju vina koje se svojevremeno izvozilo po celom svetu.
Krajem jula, u Knjaževcu je organizovan Špricer fest, “u ime drugog lica Srbije, onog građanskog, kulturnog, vaspitanog, ali i veselog i raspevanog. Onog koje ne preteruje ni u čemu, ali uživa u sitnicama koje život znače, a u koje svakako spada i špricer”, piše, između ostalog u Manifestu festivala, koji se organizuje treći put za redom. Budući da je tek “izašao iz pelena”, Festivalu predstoji da se izbori za prepoznatljivost među 800 festivalskih manifestacija, koliko ih se, prema “festivalskoj mapi” Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, namnožilo širom Srbije, a od kojih se više od polovine održava u Vojvodini. Neki od njih beleže veoma dugu tradiciju, poput Smederevske jeseni koja se organizuje na Smederevskoj tvrđavi od 1888. godine, Vukovog sabora u Tršiću od 1933. godine ili Dragačevskog sabora trubača koji traje od 1961. godine. No, “Špricer fest” je jedinstven po tome što “glavni junak” ima zadatak da sanira posledice tranzicije oličene u uverenju da je špricer mešavina vode i najlošijih vina. “Želimo da dakažemo upravo suprotno, da se špricer pravi od najboljih vina i konzumira uz najkvaliteniju hranu,”objašnjava u Manifestu Vladan Jeremić, ispred udruženja “Manifesto”, osnivača “Špricer festa”, a koje se kao neprofitna organizacija bavi organizovanjem manifestacija koje mogu da doprinesu turističkoj konkurentnosti ovog kraja.
“Ladno, belo, pa presečeno” ima iza sebe i uspešnu ekonomsku tradiciju, od osnivanjaVinogradarsko-zemljoradničke zadruge u Knjaževcu 1927. godine. To je bila treća po redu zadruga takve vrste u Srbiji, preteča poznatog knjaževačkog „Džervina“. Novoosnovana zadruga je ličnim ulozima članova, bespovratnim kreditom banke „Zadruga“, kao i uz pomoć od 250.000 dinara ondašnjeg ministarstva poljoprivrede Srbije već 1929. godine raspolagala kapacitetom od 10 vagona. Zadrugari su posle Drugog svetskog rata počeli dogradnju starog podruma na 350 vagona,a 1959. godine izvezli vino za destilaciju i doradu „Brenvajn“ i „Esigvajn“ u Istočnu Nemačku i Poljsku. Usledila je integracija zadruge sa Poljoprivrednim dobrom „Timok“ 1960. godine, a 1975. godine u „Džervin“ ulazi i „Timoflora“ koja se kao samostalno preduzeće bavilo preradom povrća i šumskih plodova.
Paleta proizvoda „Džervina“ bila je velika: vina, rakije, smrznuto voće, sokovi, povrće, marmelade… Nekada su vina i ostali proizvodi iz tog kombinata bez ikakvih problema pronalazili kupce na probirljivom tržištu zapadne Evrope, SAD, Japana, ali je preduzeće neslavno završilo, otišavši u stečaj. Nekadašnji poljoprivredni gigant iz stečaja je, po ceni od 80 miliona dinara, prodat ovog proleća novosadskom „Agroprocesingu“, firmi koja zapošljava 1.200 ljudi, a zakupljuje više od 100.000 hektara državnog zemljišta. Budući da je izlicitirana cena tri puta veća od početne, u Knjaževcu veruju u ozbiljne namere kupca da se na teritoriji knjaževačke opštine pozicionira kao jaka poljoprivredna kompanija, koja će se baviti i primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, ali i preradom poljoprivrednih proizvoda.
“Čelnici „Agroprocesinga“ nas uveravaju da će uložiti koliko je neophodno, kako bi „Džervinu“ vratili stari sjaj. Na taj način, rešiće se ne samo sudbina jednog od najvećih kombinata, već i poljoprivrednih proizvođača iz Knjaževca, ali i celog regiona”, smatra Milan Đokić, predsednik opštine Knjaževac. Predstavnici „Agroprocesinga“ su se u junu sastali sa knjaževačkim poljoprivrednicima, kojima su obećali partnerski odnos, finanisranje proizvodnje, stručnu podršku i pomoć pri nabavci mehanizacije i đubriva. “Glavni razlog našeg dolaska je to što smo prepoznali potencijale knjaževačkog kraja u segmentu voćarstva, ali i ukupne poljoprivredne proizvodnje. Želimo da napravimo novi „Džervin“, na zadovoljstvo i proizvođača i kupaca”, najavljuje Ivica Vukelić, jedan od vlasnika „Agroprocesinga“, koji ističe da će postojeći kapaciteti biti unapređeni do nivoa koji će obezbediti kvalitetnu proizvodnju i plasman ne samo na domaćem, već i na inostranim tržištima.
Jelena Bujdić Krečković