Desetine hiljada ljudi u servisu Shareyt.com, čije je sedište u Daki u Bangladešu za 120 dolara godišnje lažno lajkuju po društvenim mrežama u korist kompanijskih klijenata sa kojima je sklopljen ugovor o digitalnom marketingu. Porast mreža za oglašavanje i oglašavanja koja se naplaćuje po kliku doveo je do strmoglavog rasta broja lažnih lajkova i procvata „farmi za njihov uzgoj“.
Prvobitno se lažna popularnost proizvodila botovima koji su stvarali milione klikova dnevno, a Microsoft i Symantec ugasili su jednu takvu mrežu koja je na lažnim klikovima zarađivala milion dolara godišnje. Jeftin pristup internetu omogućio je novi vid oglašavanja, ali i nov način iskorišćavanja radnika kao jeftine radne snage za generisanje lajkova, piše Gardijan.
Ovakvi „poslovni poduhvati“ dovode u pitanje validnost lajkova na društvenim mrežama, kojima takav trend takođe šteti, posebno Fejsbuku koji svojim ciljanim oglasima pokušava da pridobije kompanije koje se oglašavaju preko Gugla, a čiju uspešnost meri brojem lajkova. Prema analitičarima, „uzgajanje“ lažnih lajkova ne odgovara ni ozbiljnim kompanijama, čiji je cilj da dobiju realnu sliku o reakcijama tržišta na svoje proizvode ili usluge, navodi Gardijan. Takođe, očekivanja potrošača, od kojih se, kako pokazuju istraživanja, trećina odlučuje za kupovinu prema rejtingu na osnovu lajkova, često su nerealna upravo zbog lažnih i prenaglašenih pohvala, što takođe nije dobro za kompanije koje žele da posluju stabilno i grade rejting na dugi rok.
Stoga, farme klikova postaju značajan problem za preduzeća koja se oslanjaju na digitalni marketing preko društvenih mreža. Na primer, servis Shareyt.com u Daki na svojim stranicama se predstavlja kao posrednik za kompanije koje žele da svoj profil na društvenim mrežama učine vidljivijim, a svoje usluge opisuje kao crowdsourcing. Taj pojam implicira da ljudi širom sveta preko ove platforme pomažu jedni drugima u promociji usluga i proizvoda, ali stvarnost je često drugaćija, kaže se dalje u tekstu. Radnici koji postižu milione klikova kojima se slični servisi hvale, sede pred računarima, u zamračenim prostorijama, sa rešetkama na zidovima, a smena im ponekad traje celu noć. Za jedan američki dolar moraju da kliknu hiljadu lajkova ili da slede hiljadu korisnika Tvitera.
Saraf al-Nomani, vlasnik servisa Shareyt.com priznao je da između 30 i 40 posto klikova dolazi iz Bangladeša, što znači da 25 hiljada ljudi satima sedi pred ekranima u lošim radnim uslovima kako bi neka stranica na Fejsbuku poboljšala svoju vidljivost, upozorava Gardijan. U međuvremenu, Tviter i Fejsbuk onemogućili su linkove na stranicu Shareyt.com sa svojih mreža. Predstavnici Tvitera su saopštili da ne podržavaju lažne niti kupljene sledbenike, a ispred Fejsbuka je takođe stiglo saopštenje u kojem se ovakva praksa osuđuje i dodaje da u ovoj kompaniji prate prodavce lajkova i lažne profile, te da će takvi biti izbačeni sa društvene mreže.