U najvećoj evropskoj ekonomiji kriza štampe desila skoro deceniju posle američke: tiraži i prihodi opadaju velikom brzinom i nemački štampani mediji moraće što pre da izmisle novi način da zadrže svoje čitaoce.
Minhenski dnevnik Abendzeitung je pre 30 godina imao oko 300.000 prodatih primeraka svakoga dana, a danas ta brojka iznosi 107.000 primeraka. To je slučaj sa svim dnevnim novinama u Nemačkoj. Spiegel piše da su u proseku dnevnici samo u poslednjoj deceniji izgubili po 30% svoje publike, sa trendom daljeg ubrzanog smanjivanja. Medijska imperija Axel Springer je ovog meseca najavila prodaju Hamburger Abendblatt-a, prvog časopisa koga je ova kuća počela da štampa, što je simbolično označilo „početak kraja“ za sve dnevnike u Nemačkoj.
Oštar pad prodaje u poslednjih deset godina je posledica gubitka uloge medija koji formira javno mišljenje – tu ulogu su među sobom podelili internet sajtovi, društvene mreže poput Facebook-a, agregati poput Google-a, televizijske vesti, pa čak i tabloidni nedeljni magazini. Male lokalne novine i dalje opstaju u polu-ruralnim predelima i manjim gradovima, nacionalne dnevne novine su previše velike i imaju istraživački kredibilitet, ali dnevna štampa n aregionalnom nivou, poput dnevnika u većim gradovima, skoro je u potpunosti osuđena na propast.
Najveći gubitak novca u štampanim medijima oseća se u oblasti oglašavanja, gde je od 2000. uloženi iznos prepolovljen, a ostatak se prelio u TV i internet medije. U pokušaju da preokrenu situaciju u svoju korist dnevne novine forsiraju svoje veb sajtove. U ovom trenutku 46 od 332 nemačkih dnevnika naplaćuje uslugu čitanja novinskih članaka na svojim sajtovima, dnevno se proda oko 380.000 e-novina širom zemlje. Godišnje dnevna štampa zaradi oko osam milijardi evra od prodaje u ovoj zemlji, sa oko 18 miliona prodatih primeraka dnevno.