Američki zvaničnici utrkuju se poslednjih nekoliko dana da skinu odgovornost sa Fed za tumbanja na tržištima novca u zemljama u razvoju. Mohamed El-Erian direktor Pacific Investment Managementa (PIMCO), razmatra ponuđene argumente dve strane.
Dvostruki zadatak Fed koji je na snazi od 1977. godine – za održavanje maksimalnog nivoa zaposlenosti i cenovne stabilnosti, ograničen je na domaće, američko tržište, ali ga treba sagledavati u svetlu interakcije između tržišta u razvoju, zarada velikih korporacija i ekonomije SAD, piše u svom osvrtu za Bloomberg Mohamed El-Erian. Postoje dva različita tumačenja razvoja situacije koja uključuje finansijsku volatilnost u ekonomijama u razvoju i politiku FED, piše El-Erian.
Prvi podrazumeva stavove zvaničnika iz ugroženih ekonomija. Oni ističu da je kontroverzna politika Fed sa monetarnim merama – veliki otkup aktive (tzv. QE mere – „kvantitavno olakšanje“) i nepostojeće kamatne stope – doprinela da se investicioni kapital iz SAD prelije u ekonomije u razvoju, u toj meri da je došlo do velike zabrinutosti sada kada je Fed najavio prekid pomenutih intervencija: velika količina unetog novca dovela je do apresijacije nacionalnih valuta i smanjila izvoznu kompetetivnost, a naglo smanjenje tih sredstava moglo bi da obori te valute, dovede do velike inflacije i zastoja u ekonomskom rastu (lokalne kamatne stope počele su zančajno da rastu). Ovom strahu dodatno je doprinela i promena monetarne politike Banke Japana, koja je dovela do postepene depresijacije jena i učinila japanski izvoz konkurentnijim.
Druga strana, američka, argumentuje da je najvažnija uloga Fed i njegove politike isključivo postizanje nacionalnog interesa. Problem većine ekonomija u razvoju, kažu njeni predstavnici, je taj što nisu na vreme sproveli sopstvene ekonomske mere kojima bi predupredili sadašnje negativne efekte. Na kraju krajeva, kažu oni, od početka je bilo poznato da stimulativne mere Fed neće večno trajati. Ukoliko finansijski „zastoj“ u ovim zemljama potraje negativni efekti će se proširiti, a najviše će ih osetiti one zemlje koje imaju budžetske deficite, mali potencijal za ekonomski rast i male devizne rezerve. Ako se to desi, samo je pitanje trenutka kada će da padne i domaća potražnja, na šta već ukazuje i porast kamatnih stopa.