Procenjeno je da međunarodni organizovani kriminal vredi oko 2,1 biliona dolara godišnje, što je ekvivalentno 3,5% svetskog BDP-a iz 2009.
Od svih kriminalnih aktivnosti najunosnija je trgovina drogom, ali evo detaljne liste nelegalnih radnji od kojih se najviše zarađuje:
1. Trgovina drogom. Vrednost ovog posla je prema proceni UNODC-a 320 milijardi dolara godišnje. Prihodi od droge kreću se između 0,6% i 0,9% svetskog BDP-a. Najviše se trguje kokainom i heroinom, ali je i kanabis popularan zbog malog rizika a velikih prihoda. U biznisu sa heroinom najveći igrači su albanska, pakistanska i turska mafija, dok je propadanje kolumbijske mafije otvorilo put novim trgovcima kokainom – meksičkim i nigerijskim kartelima.
2. Trgovina ljudima. Najčešći razlog trgovine belim robljem je seksualna eksploatacija. Pre osam godina Međunarodna organizacija rada procenila je da uvek u svetu ima oko 2,4 miliona žrtava trgovine ljudima od koje su godišnje profiti oko 32 milijarde dolara. Svaka peta žrtva trgovine belim robljem je dete koje se potom obično koristi za prošenje ili dečiju pornografiju.
3. Nelegalna trgovina divljim životinjama i njihovim ostacima, uglavnom se radi o afričkim i južnoazijskim vrstama. Crno tržište egzotičnih životinja vredi od 7,8 milijardi do 10 milijardi dolara godišnje prema proceni UNODC-a. Najpopularnija roba su rogovi nosoroga, slonova kost i delovi tigrova, a u manjoj meri i ptice grabljivice. Centralna Afrika je glavni izvor slonove kosti, zbog koje je prošle godine samo u jednom incidentu u kamerunskom Nacionalnom parku Buba Ndjida ubijeno 450 slonova. Nosorozi se dopremaju iz predela južne Afrike a tigrovi iz Mijanmara, Laosa i Kambodže. Zbog “rada” lovokradica u divljini je ostalo samo 3.200 tigrova od njih 100.000 koliko ih je bilo pre jednog veka.
4. Trgovina lažnim lekovima. Najviše lažnih medikamenata (na milijarde) se svake godine proda u jugoistočnoj Aziji i Africi. Najviše lažnih lekova dolazi iz Azije i to u vrednosti od 1,6 milijardi dolara. Onaj ko konzumira falš lekove može postati otporan na prave dok u najgorem slučaju oni mogu da izazovu smrt pacijenta.
5. Krijumčarenje emigranata. Za to postoje dve glavne rute: od Južne Amerike ka Severnoj Americi, i iz Afrike u Evropu. Prihodi od ove dve rute su oko 6,8 milijardi dolara godišnje. Iz Latinske Amerike se prokrijumčari oko 3 miliona ljudi svake godine a iz Afrike oko 55.000. Tehnike transportovanja mogu biti veoma rizične poput prevoza preko granice u rashladnim uređajima ili prenos u zatvorenoj plastičnoj kesi. Zbog ovoga strada veliki broj potencijalnih emigranata. Koliko je ovo ozbiljan “biznis” pokazuje i podatak da postoje klase putnika – tretman emigranta zavisi od cene koju on plati svojim prevoznicima. Pa ipak, čim iskrsne prva opasnost, oni mogu biti ostavljeni na milost i nemilost graničarima, bandama ili divljini.
Osim navedenih delatnosti, unosna je i trgovina oružjem (generiše od 300 miliona do milijardu dolara godišnje), trgovina prirodnim resursima (drvetom, naftom, dragocenim metalima i biljkama) i sajberkriminal.
Izvor: CNBC