Jednom i svega jednom se u medijima prošle nedelje pojavila reč “fleksibilno” iako su je do pucanja prošle nedelje uvežbavali u još ne sasvim rekonstruisanoj vladi Srbije. Iako je potom i u njoj neko “fleksibilno” napustio radno mesto, važnost ove reči, ili bolje rečeno životnog i radnog stava ima mnogo širu i sveobuhvatniju primenu i odnosi ne sve zaposlene koji će po novom Zakonu o radu, ispoljavati još veću elastičnost u prihvatanju svoje sudbine da budu – non stop zaposleni po ugovoru, jednogodišnjem, u srećnijem slučaju trogodišnjem i tako u krug, ili da iznajmljuju svoje usluge na “lizing”, kako su do sada mnogi kupovali samo potrošnu robu, na primer, kola.
“Fleksibilizacija” mantra koja je zavladala korporativnim rečnikom od početka krize, i čija je mudrost lakše oslobađanje od viškova radnika (dodaje se i veće zapošljavanje, ali taj efekat se slabo viđa u bilo kojoj od evropskih ekonomija) i smanjivanje troškova poslovanja, pre svega na teret radne snage.
Poslodavci, sindikati i stručnjaci imaju različito mišljenje o tome koliko su već sada uslovi zapošljavanja radnika fleksibilni. Na primer, dr Jelena Žarković-Rakić, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, u svojoj analizi Zakona o radu zaključuje, kako prenose mediji, da „regulativa tržišta rada u Srbiji nije posebno rigidna u poređenju sa drugim zemljama u regionu Jugoistočne Evrope ili u zemljama OECD-a.”
Svetska banka i OECD su odvojeno izračunavali vrednost „indeksa zakonodavne zaštite zaposlenja” (EPL indeks) u Zakonu o radu Srbije i posmatranim zemljama, a rezultati oba istraživanja nedvosmisleno ukazuju na to da je Srbija negde u sredini.
OECD je utvrdio ponderisanu vrednost indeksa striktnosti zaposlenja za Srbiju u iznosu od 2,4 (na skali od 0 do 6), što Srbiju svrstava u zemlje sa srednjim nivoom striktnosti zaposlenja.
“ U svojoj analizi OECD ističe da su neke odredbe u Zakonu striktne, ali se ne sprovode“ – ukazuje Jelena Žarković-Rakić. „Na primer, iako Zakon propisuje da jedna o soba može raditi na određeno vreme kod istog poslodavca najduže jednu godinu, ta odredba se masovno ignoriše, uglavnom bez ikakvih sankcija za poslodavce koji je krše.“
Zanimljivo je napomenuti da smo i u ovoj stvari na repu događaja. Kako govore mnogi primeri, među kojima je i ovaj, vodeće kompanije uvidele su da je jedna od najvažnijih starih novih pristupa povratak čvrstim odnosima sa zaposlenima, negovanje dugogodišnjeg poverenja i otvorene saradnje sa menadžmentom, tim pre što se danas smatra da su zaposleni izvor inovacija u preduzeću i ključ za njihov napredak.
Konstantna fleksibilizacija je dovela do toga da radnici budu nezainteresovani za svoj posao, nemotivisani da doprinose svom preduzeću i, što možda nije nevažno da, za razliku od svoh roditelja, svoje bavljenje na poslu ne smatraju izvorom životne radosti i ispunjenja( kako primećuje sociolog Ričard Senet), nego pre svega izvor frustracije.
Inače, Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
