Na svetu godišnje pogine oko 1,24 miliona ljudi u saobraćajnim nezgodama, a taj broj će se najverovatnije utrostručiti na 3,6 miliona do 2030. zahvaljujući sve većem broju automobila i puteva u zemljama u razvoju.
Prava pandemija saobraćajnih nezgoda sa smrtonosnim ishodima dešava se u zemljama u razvoju. U narednih petnaestak godina one će postati veći ubica od HIV-a, malarije ili tuberkuloze u ovim zemljama, sudeći prema rezultatima Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Iako su SAD bile među prvim zemljama koje su uvodile visoke bezbednosne standarde i stroge kazne zbog vožnje u pijanom stanju, i uprkos stalnog pada broja stradalih na američkim putevima još od sedamdesetih, sa 11,4 poginulih na 100.000 stanovnika SAD su i dalje iza mnogih razvijenih zemalja. Američki prosek podrazumeva 12% nastradalih pešaka godišnje, međutim u Njujorku taj broj iznosi čak 52%. Što se tiče apsolutnog minimalnog rekorda, njega drži Švedska, u kojoj je tokom 2010. zabeleženo 266 poginulih u saobraćajnim nesrećama, odnosno samo troje nastradalih na 100.000. stanovnika.
Prema podacima Svetske banke, broj nastradalih u Rusiji je, uprkos višegodišnjim naporima da se on redukuje kaznama i propisima, čak dvostruko veći nego u SAD i pet puta veći nego što iznosi prosek na nivou čitave EU. Zanimljivo je da je prema standardimo SZO Severna Koreja jedna od samo dve zemlje na svetu koje sprovode sve preporuke o bezbednoj vožnji ove organizacije i ima veoma nisku stopu nastradalih. SZO takođe veruje da zvanični podaci iz Pakistana za 2010. godinu nisu tačni: veruje se da je u toj zemlji pre tri godine poginulo oko 30.000 ljudi prilikom vožnje (državna statistika kaže 5.200), dok se kao izuzetno opasni vozači navode i Egipćani, sa između 10.000 i 12.000 žrtava na egipatskim putevima.