Oporavak srpske ekonomije se nastavlja zahvaljujući dobrim izvoznim rezultatima, što potpomaže i trendove bilansa tekućih transakcija, uz znatno smanjenje deficita u 2013. godini. Predviđa se da će u drugoj polovini 2013. godine inflatorni pritisci i dalje opadati, ostavljajući prostora za dodatna smanjenja stope NBS. Ključni negativni rizik i dalje je fiskalni podbačaj, kako u smislu rejtinga tako i u smislu stabilnosti finansiranja. Očekuje se da pregovori sa EU počnu do januara 2014. godine, ocenjuju analitičari Erste Grupe.
Srpska privreda je snažno ušla u 2013. godinu jer se BDP u prvom kvartalu vratio u pozitivnu zonu, sa rastom od 2,1% na međugodišnjem nivou. Analiza po komponentama pokazala je očekivanu slabost domaće tražnje jer su i privatna potrošnja i bruto investicije ostali u negativnoj zoni (1,1% odnosno 3,9% međugodišnje), praćeni smanjenjem javne potrošnje. Neto izvoz je bio očekivano snažan pozitivan faktor, pri čemu je izvoz zabeležio dvocifren rast (13,5% međugodišnje), koji je pratila samo skromna ekspanzija uvoza (1,2% međugodišnje). Ekonomsiti Erste Grupe u najnovijem izveštaju „Makro perspektive Srbije“ predviđaju da će pokretači rasta ostati nepromenjeni, pri čemu će prerađivačka industrija (u kojoj dominira automobilski sektor) i dalje potpomagati izvozne rezultate.
I niska poljoprivredna baza iz 2012. godine takođe bi trebalo da ima jednokratan efekat. S druge strane, predviđa se da domaća tražnja i dalje bude kočnica u uslovima nedostatka investicionog zamaha i toga da privatna potrošnja i dalje trpi zbog sporih trendova raspoloživog prihoda i tržišta rada. „Anketa o radnoj snazi iz prvog polovine 2013. godine donela je preokret u odnosu na iznenađujuće solidne podatke iz druge polovine 2012. godine, pri čemu je stopa nezaposlenosti skočila za 1,7% na 24,1%, pa stoga svoju prognozu stope nezaposlenosti zadržavamo na 24%, tj. predviđamo približno nepromenjene rezultate u odnosu na 2013. godinu i postepene pozitivne trendove od 2014. godine nadalje. Što se tiče BDP, neznatno smo korigovali svoju prognozu za 2013. godinu u uslovima solidnih rezultata iz prvog kvartala i predvideli smo rast BDP-a za 1,8% tokom ove godine“, kaže se u izveštaju Erste Grupe.
Predviđa se da će umereno ubrzanje u 2014. godini u uslovima podsticajnije eksterne tražnje i izvesna stabilizacija domaće tražnje potpomoći rast BDP u intervalu 2,0-2,5%. Rizici su i dalje vezani za pogoršanje perspektive izvoza (koja je osetljiva i na jednokratne efekte automobilskog sektora) i još uvek nejasnu putanju fiskalne konsolidacije. Srednjoročna perspektiva rasta i dalje je snažno vezana za sprovođenje strukturnih reformi, privlačenje investicija i povećanje izvozne baze. U tom pogledu, izgledi za članstvo u EU i datum početka pregovora poslužili bi kao važno olakšavajuće sredstvo i uporište politike. Mada se potencijal za rast BDP preusmerio naniže, i dalje dostižan rast od 3-4% na srednji rok.
Posle snažnih rezultata bilansa tekućih transakcija u drugoj polovini 2012. godine, trendovi su i dalje solidni i u odnosu na početak godine, pri čemu se deficit tekućih transakcija u prvom kvartalu približno prepolovio, potpomognut pretežno rezultatima robnog bilansa, zahvaljujući tome što se izvoz kretao na nivou od 22% međugodišnje, a uvoz stagnirao zbog slabe domaće tražnje. I doznake su bile podsticajne, a prihodi su ispoljili porast koji je proistekao iz jačih privatnih priliva. Struktura ostaje podsticajna i u drugom kvartalu, a faktori izgledaju uglavnom nepromenjeni dok se očekuje prevag apozitivnih faktora u drugoj polovini godine. Ključni rizici u budućnosti ostaju nepromenjeni jer smetnje za tempo rasta EU ostaju negativni rizici, uz sve veću osetljivost na jednokratne efekte u automobilskom sektoru.
Strana finansiranja ne ispoljavaju nikakvu promenu trendova, a prilivi SDI i dalje su osrednji u nedostatku velikih jednokratnih efekata, a neto prilive SDI predviđamo u zoni oko 2% BDP, što i dalje podrazumeva zavisnost od finansiranja koje generiše dug. I ovde trendovi ostaju poznati – privatni sektor je i dalje u režimu razduživanja, dok dominantni generator duga ostaje država. Profil finansiranja za 2013. godinu i dalje izgleda komotno, a Ministarstvo finansija je moglo da plasira 3,25 milijardi USD u četvrtom kvartalu 2012. i prvom kvartalu 2013. godine. Ipak, struktura finansiranja i dalje je osetljiva na globalnu sklonost riziku, a fundamentalni podaci dodatno trpe od oživljavanja fiskalnih rizika i očekivanog znatnog odstupanja od zvaničnih budžetskih ciljeva.
„U uslovima kada zvaničnici pokušavaju da se izbore bez aranžmana s MMF, predviđamo da će rizici na strani finansiranja biti povišeni i u velikoj meri osetljivi na globalne tržišne oscilacije. Podatak o spoljnom dugu odražava trendove platnog bilansa, dok se akumulacija duga povećava zbog nedavne emisije državnog duga. Komponenta javnog sektora u ukupnom spoljnom dugu dodatno se približila nivou od 50%, za kojim su usledili približno 36% iz korporativnog sektora i manje-više stabilan bankarski segment kao ostatak. Posle izvesnog poboljšanja indikatora zaduženosti u 2011. godini, 2012. je donela izvesno pogoršanje, pri čemu je spoljni dug premašio 85% nivoa BDP, a dug u odnosu na izvoz roba i usluga pokazao stabilnije rezultate, s nivoom blizu 215%. U pogledu strukture, kratkoročni dug ostaje nizak (oko 1% ukupnog duga). Pored toga, devizne rezerve pokrivaju neznatno više od 40% ukupnog spoljnog duga, što sugeriše da NBS još ima znatnu moć da neutrališe potencijalne obnovljene pritiske“, saopštavaju iz Erste Grupe. Očekuje se da NBS od drugog kvartala i dalje bude naklonjena smanjenju kamatne stope, dok bi dinamiku smanjenja uglavnom formirala perspektiva kretanja deviznog kursa.