Dok javnost očekuje ko će sve popuniti mesta u rekonstruisanoj vladi Srbije vredi se podsetiti koje je stavove zastupala delegacija MMF a koje vlada Srbije, tokom poslednje posete tima ove finansijske institucije. Uvid u dubinu problema o kojima se raspravljalo, najbolje govori ne samo o veštinama koje su potrebne novom ministru finansija već i o težini političkih odluka koje vlada hoće ili neće da preduzme. Među savetima MMF su i višegodišnje zamrzavanje plata u javnom sektoru i penzija (pa i njihovo nominalno smanjenje) , povećanje niže stope poreza na dodatnu vrednost koje bi najviše pogodilo cene hrane i ukidanje PDV na kupovinu prvog stana. U tim razgovorima naša delegacija je zastupala stanovište da bi se teret duga i rešavanja budžetskih neravnoteža moglo ispraviti uz pomoć privatizacionih prihoda navodi se u izveštaju MMF povodom posledjih redovnih godišnjih konsultacija.
Vlada i MMF su se usaglasile oko stave da će rast BDP-a u Srbiji dostići 2 odsto ove godine zbog oporavka poljoprivrede i uspešno lansirane proizvodnje automobila Fiata u 2012. Takođe su se složili oko procene da će inflacija usporiti na 5 odsto do kraja godine (ispod gornje granice odstupanja Narodne banke Srbije od (4 + / -1 ½ procenata ) kao rezultat slabljenja baznih efekata i slabe domaće tražnje.
“Dok vlasti očekuju robustan srednjoročni oporavak , delegacija MMF je upozorila da će to u velikoj meri zavisiti od implementacije usvojenih politika. U svakom slučaju, postoje značajni unutrašnji i spoljni rizici u pogledu razvoja situacije, uključujući tu i one koje proizilaze iz bliskih trgovinskih i finansijskih veza sa Evrozonom, piše u izveštaju MMF objavljenom sredinom jula.
U istom tekstu delegacija MMF navodi da bi ukoliko se politike koje se primenjuju ne bi promenile, javni dug nastavio da raste do visokog nivoa zbog uporno visokog fiskalnog deficita. Konstatuje se da će spoljna pozicija takođe ostati ranjiva zbog deficita na tekućem računu bilansa plaćanja i precenjenog deviznog kursa ( oko 15-20 odsto ).
U istom dokumentu se navodi da bi pogoršanje poverenja međunarodnih investitora moglo ograničiti pristup (Srbije) spoljnom finansijskom tržištu i prilivu investicija, što bi dovelo do širenja rizika premije, pritisaka na kurs i pada deviznih rezervi zemlje. Zato bi pri takvim uslovima potencijalni rast bio ograničen u rasponu od od 1,7 do 3 odsto . Veća globalna averzija prema riziku će pogoršati rizike spoljnog finansiranja i dovesti do bržeg povlačenja deviznih rezervi.
Prema scenariju koji podrazumeva da se ništa ne promeni u ekonomskim politikama vlade Srbije procenjuje se da bi ukupan dug zemlje 2018 dostigao 94,8% BDP i da bi usledlilo brzo trošenje deviznih rezervi za otplatu duga.
Rebalansiranje makroekonomske politike bi moglo poboljšati izglede privrede, navodi se u izveštaju. U ilustrativnom scenariju prilagođavanja, značajna fiskalna konsolidacija bi privremeno ograničila rast BDP-a. Međutim, smanjenje makroekonomskih neravnoteža i sprovođenje strukturnih reformi bi dovelo do izlaska iz začaranog kruga, do pada kamatnih stopa, manje nestabilnosti deviznog kursa, obnove kreditnog rasta, povećanja priliva direktnih stranih investicija, povećanja konkurentnosti, sa višim dugoročnim potencijalom rasta. Deficit tekućeg računa bi se se postepeno smanjio na održiv nivo.
Ostvarivanje makroekonomske stabilnosti i održiv rast
Vlasti i delegacija MMF su se složili da je originalni budžet 2013 bio van domašaja. Vlasti su uvele dodatne mere konsolidacije na nivou oko 1 odsto BDP-a smanjenja fiskalnog deficita. Delegacija MMF je te mere ocenila kao značajan korak u pravom smeru (uprkos nekim rizicima implementacije), ali je pozvala na dalje mere štednje od 1 procenta BDP-a. Vlasti nisu isključile mogućnost dodatnih mera, ali su bile sklone tome da odlože nove mere do septebra sa obrazloženjem da je bolje pričekati da se preciznije procene efekti već preduzetih mera, navodi se u izveštaju.
Na srednji rok, postignut je dogovor da je održiva strukturna fiskalna konsolidacija neophodna, ali su izraženi različiti stavovi o njenoj veličini i brzini, navodi se dalje u istom dokumentu. Po mišljenju delegacije MMF, bez značajne dodatne korekcije, fiskalni deficit će ostati iznad održivog nivoa, a trend povećanja javnog duga neće biti zaustavljen, a kamoli da će trend biti obrnut. U ilustrativnom scenariju prilagođavanja koje je predložilo osoblje MMF, sugeriše se da bi bile potrebne kumulativne fiskalne mere štednje od najmanje 5 ½ procenata BDP-a u periodu od 2014-2016 da bi se javni dug stavio na putanju opadanja, da bi ukupan fiskalni deficit pao ispod 3 odsto do 2016, i da bi se spoljni dug 2018 vratio na nivo s kraja 2012.
Naši pregovarači su, navodi se u izveštaju, rekli da smatraju takvu konsolidaciju neizvodljivom, a umesto toga su istakli da bi se brži ekonomski rast (podržan strukturnim reformama) mogao ostvariti i uz pomoć privatizacionih prihoda, kao sredstvom za smanjenje javnog duga što smatraju boljim izborom.
Na srednji rok, srpska vlada namerava da stabilizuje dug ispod 60 odsto BDP-a, ali prepoznaje potrebu za dodatnim baferima i stoga nižim odnosom duga prema BDP na duži rok. Vlasti su istakle da prethodni cilj da se javni dug smanji ispod 45 odsto BDP-a do 2020 nije dostižan, ali da nemaju neposredne planove da pravno izmene plafon duga, navodi se u izveštaju. Delegacija MMF je istakla da je javni dug od 60 odsto BDP-a previsok, i da bi izložio Srbiju negativnim šokovima, i ocenio odnos od 45 odsto BDP-a kao odgovarajući cilj i dugoročno sidro posle 2020.
Budžet
MMF smatra smanjenje značajnog dela potrošnje u delu plata u javnom sektoru i penzija kao ključ fiskalnog prilagođavanja. Delegacija MMF je primetila da bi, imajući u vidu brz rast plata u javnom sektoru u poslednje dve godine, višegodišnje zamrzavanje ovih stavki bilo potencijalno smisleno i dalo značajne uštede, iako ne bi trebalo isključiti ni mogućnost nominalnog smanjenja plata, uzimajući u obzir veličinu potrebnog fiskalnog prilagođavanja. Pored toga, osoblje MMF je ukazalo da bi zaposlenost u javnom sektoru trebalo da bude strogo kontrolisana i da diskrecioni bonusi treba da budu eliminisani.
Vlasti su objasnile da bi zamrzavanje plata i penzija bilo neizvodljivo, navodeći kao razlog zabrinutost oko već slabe domaće tražnje i mogućih socijalnih tenzija. Vlasti su, međutim, izrazile spremnost da razmotre izmenu i dopunu formule indeksacije tako što bi povezali rasta zarada u javnom sektoru sa polovinom rasta plata u privatnom sektoru. Po njihovom mišljenju, takva formula bi mogla dovesti do fiskalnih ušteda, uz postepeno smanjenje nivoa zarada u javnom sektoru u odnosu na privatni. Osoblje MMF je upozorilo da se ne žuri sa izmenom metodologije indeksacije i preporučilo privremenu obustavu / modifikaciju postojećeg mehanizma dok se ne dobiju dugoročnije analize predložene mere.
Delegacija MMF se takođe založila za ambiciozne penzione reforme da bi se obuzdala obimna izdvajanja za penzije. Vlasti planiraju da veoma postepeno povećaju starosnu granicu za penzionisanje, odnosno za 2 godine za muškarce i žene, ali nisu bili sklone predlogu delegacije MMF da se izjednače uslovi za penzionisanje za muškarce i žene i uvedu značajne aktuarske kazne za prevremeni odlazak u penziju.
Delegacija MMF je naglasila da je najvažniji značaj kontrole troškova u svim oblastima. Rashodi koji bi značajno uticali na racionalizaciju obuhvataju poljoprivredne subvencije, neefikasne programe subvencija (npr. kreditne subvencije), i onu socijalnu pomoć koji je loše usmerena. Vlasti smatraju poljoprivredne i subvencije privredi sastavnim delom njihove ekonomske strategije revitalizacije i zato su ocenile da je prostor za njihovo smanjenje mali. Delegacija MMF je takođe preporučila dodatne napore da se izmene amandmani na zakon o finansiranju lokalne samouprave iz 2011, izvan onoga što je reformski majski paket u obasti zarada i penzija već uključio.
Delegacija MMF se založila za postepeno ukidanje izdavanja novih garancija, koje imaju veliku ulogu u dinamici javnog duga, i za ubrzavanje reforme upravljanja javnim finansijama kako bi se podržalo prilagođavanje zasnovano na smanjenju rashoda i limitirali fiskalni rizici.
Delegacija MMF i vlasti su se složili da, s obzirom na već visoko poresko opterećenje, mere za povećanje prihoda treba da se koncentrišu na proširenje poreske baze. Delegacija MMF je savetovala eliminisanje brojnih skupih poreskih olakšica i dodataka, pojednostavljenje stavki koje se kvalifikuju za niže stope PDV-a, i eliminisanje stavke o ukidanju PDV na prvu kupovinu stambenog prostora. Iako je prostor za povećavanje poreskih stopa ograničen, smanjena stopa PDV-a mogla bi biti povećana sa 8 na 10 odsto u skladu sa povećanjem prošlogodišnje više stope, iako bi to moglo imati socijalne implikacije s obzirom na veliko učešće hrane na koju se primenjuje stopa od 8 odsto, navodi se u izveštaju.
Osim toga, poboljšanja u poreskoj administraciji treba da se pozabave otklanjanjem nepredviđenih slabosti u prikupljanju prihoda. Vlasti su izrazile posvećenost jačanju poreske administracije i poboljšanju usklađivanja poreza u skladu sa nedavnim preporukama MMF u okviru tehničke pomoći, uključujući i unapređenje organizacione strukture Poreske uprave, postepenim uvođenjem modernog pristupa upravljanju rizicima, i unapređenjme informacionih tehnologija i sistema.
Strukturne reforme: Jačanje konkurentnosti i rast
Vlasti su prepoznale potrebu da se ozbiljnije pozabave otklanjanjem prepreka za poslovanje privatnog sektora i konkurentnosti koje proizlaze iz zakasnele tranzicije ka tržišnoj ekonomiji, navodi se u izveštaju. Oni su se složili sa osobljem MMF o potrebi da se poboljša necenovna konkurentnost, da treba da se pozabave dugogodišnjim preprekama na tržištu rada i smanjivanjem velikog broja intenzivno subvencionisanih i zaštićenih državnih i društvenih preduzeća (DP).
Delegacija MMF je pozdravila već usvojene planove o strukturnoj reformi i fiskalnom prilagođavanju iz 2012 ali je istakla da njihova snažnija primena tek treba da usledi. Vlasti su rekle da su mnoge od ovih reformi teške i zahtevaju široku podršku. Osoblje se saglasilo da je reč o značajnim izazovima i kratkoročnim troškovima reformi, ali je pozvalo vlasti na njihovu nepokolebljivu implementaciju da bi se time obezbedilo potsticanje privrednog rasta.
Delegacija MMF je pozvala vladu na bržu reforme u sektoru tržišta rada kojom bi se podstaklo stvaranje radnih mesta u privatnom sektoru i rešavanje uporne visoke nezaposlenosti, posebno uklanjanjem demotivacionih faktora za zapošljavanje i uvođenjem fleksibilnijih odredbi u domenu pregovora oko plata i postupka zapošljavanja, razdvajanjem pitanja visine otpremnine od dužine ukupnog radnog veka, i smanjenjem ograničenja u procesa otpuštanja, što bi uticalo na podsticanje novog zapošljavanja.
Osoblje MMF se takođe usprotivilo povećanju minimalne zarade bržem od rasta produktivnosti, a samim tim i pogoršavanju ionako visoke stope nezaposlenosti mladih (sada iznosi 51 odsto). Vlasti formiraju radnu grupu koja će pripremiti izmene i dopune Zakona o radu koji će preispitivati dužinu ugovora na određeno vreme, procedure prestanka radnog odnosa, otpremnina, procedura za obračun plata, i drugih administrativnih opterećenja za poslodavce, navodi se u izveštaju.
Vlasti su prepoznali potrebu za smanjenjem prekomerne državne intervencije usmerene ka javnim preduzećima, koje pritiskaju javne finansije (direktna državna podrška državnih preduzeća se procenjuje na 2 ½ procenta BDP-a u 2010-11), i istiskuju aktivnost privatnog sektora. U saradnji sa Svetskom bankom, oni pripremaju sveobuhvatan plan za privatizaciju i korporatizaciju DP i poboljšanje transparentnosti njihovog poslovanja. Ovo uključuje izlazak iz vlasništva u DP koja su trenutno u portfelju Agencije za privatizaciju, i pronalaženje strateških partnera ili izlazak iz nekoliko velikih komercijalnih preduzeća. Osoblje MMF je objasnilo da proces treba da prati politika stroge kontrole zarada i zapošljavanja u društvenim preduzećima na osnovu kriterijuma izvršenja i postepeno povećanje cene komunalnih usluga na ekonomski nivo.
Delegacija MMF je pozdravila planove vlasti i moguće buduće fiskalne uštede kroz niže subvencije i garancije, ali je savetovala pravilno budžetsko planiranje troškova u vezi sa isplatom otpremnina i preuzimanja dugova nekih DP na teret vlade.